Каи-Фу Ли, експерт за ВИ: Нова технолошка ера доноси револуцију у све – односе, науку, образовање, знање

Мало је људи који могу да се похвале да су били део развоја вештачке интелигенције у „Еплу, „Мајкрософту“ и „Гуглу“, а затим се изборили за место међу најутицајнијим предузетницима и инвеститорима у кинеској технолошкој индустрији. Захваљујући таквом искуству Каи-Фу Ли данас је један од највећих стручњака у свету на тему кретања у области ВИ, а за РТС је говорио о томе шта доноси нова технолошка ера. 

Вештачка интелигенција данас утиче на економију, на безбедност, на производне процесе. Да ли смо тек на почетку ВИ револуције или смо већ ушли у ону фазу где ће она променити свет као што је то урадио интернет или друге технолошке револуције?

Мислим да је то све много веће од индустријске револуције. На пример, ако размишљамо о ВИ од пре две године и данас, у претходне две године способност ВИ повећала се за сто посто и трошкови су смањени 175 пута, што значи да, рецимо, да причамо о аутомобилу који сте плаћали 35.000 долара пре две године, сада можете да га купите за 200 долара. Или можете да имате кола од 35.000 долара која лете.

То је брзина те иновације, много је брже од било које револуције. Толико је брзо јер је ВИ софтвер и нешто што може да се унапреди и само постаје боље са више података. И оно што је најважније, само себе подучава.То је процес који самог себе подучава и ако размишљамо о индустријској револуцији која је довела до промена у процесу рада са нашим мишићима, ако размишљамо о индустријској револуцији, о томе како је навикла мишиће и како је инжењерска револуција довела до повезаности више ствари, долазимо до тога да је ВИ развила саму интелигенцију.

Дакле, ВИ је веома паметна и скоро је потпуно бесплатна, тако да је то нешто што је дефинитивно узнемирујуће на начин да мења читав свет. Зато што оно што смо највише ценили јесте управо наша интелигенција, а ВИ је сада паметнија од већине нас и ми то сада можемо да користимо с једне стране, са друге то представља одређени изазов.

Сведоци смо да Кина и Америка воде отворену технолошку трку у развоју ВИ. Европа ту негде покушава да нађе свој правац. Како видите односе снага у наредној деценији што се тиче ВИ и да ли мислите да ће она постати основни извор геополитичке моћи?

Да, мислим да Америка и Кина тренутно воде свет по том питању. Свака има своје предности. Америка је јача кад су семикондуктори у питању и изворни ВИ модели, али Кина је све боља са такозваним open source моделима, што је добро за остатак света.

И обе земље су веома добре с апликацијама, Америка са стране предузетништва, а Кина са стране потрошача, тако да су веома близу. Ако гледамо роботику, Кина ту свакако води, тако да веома су близу ако посматрамо читаву ту област.

Мислим да је прилика за Европу та да ће она смислити неке своје софтвере и производе вештачке интелигенције који ће можда бити у области предузетништва у Европи. Не морају да користе америчке или кинеске софтвере. Мало је тешко победити већ постојеће моделе или семикондукторе, али дефинитивно могу да се створе апликације које ће бити корисне, које ће се усмеравати према свим културама и језицима које постоје у Европи. То је свакако могућност.

Такође, постоје и многе друге апликације. Све зависи од тога шта друге земље или Србија желе да раде. ВИ ће у свему да изазове револуцију – у науци, знању, образовању. Свака од тих области може бити таргетирана и да се са циљем одређеним развија управо у тим областима у одређеним земљама.

И сада у тој новој технолошкој ери, шта ће, по вашем мишљењу, представљати основну предност међу државама? Да ли је то приступ напредним чиповима? Да ли је то приступ рачунарској снази, инфраструктури, подацима или способност да се задрже таленти?

Мислим да је веома важно имати чипове. Имамо две врсте чипова, једни за тренирање модела. Ако Србија или било која друга земља не тренира веома велики модел, то није важно и то је друга врста предности.

Али с друге стране, која је важна за сваку земљу јесте инференца (модел користи већ стечено знање), користимо Chat GPT или DeepSeek и све је подешено према компјутерском серверу који има GPU (Graphics Processing Unit). То називамо инференцом и то је важно у свакој земљи и Србија би свакако требало да има јаке дата центре, инфраструктуру и да се побрине да има што мање енергетске трошкове зато што и то игра велику улогу. Тако да Срби могу максимално да искористе апликације.

Кад је реч о талентима и способностима, мислим да се то драстично мења. Имамо таленат вештачке интелигенције који би требало да се развија, али такође би требало да размишљамо како се и тај простор мења.

Пре сте морали да будете научник у компјутерској индустрији или инжењер, а сада неко из људских ресурса или из маркетинга може да направи кôд. Пре сте морали да будете дизајнер или сликар да бисте нацртали неку слику. Данас то било ко може да ради, тако да прилика за таленат да се примени и да се примени креативност у одређеним областима је, данас их има више него икад. Зато што ВИ може да учествује у том креативном процесу и људи који имају креативне идеје могу да искористе ВИ да направе неке веће ствари и мислим да су то велике и важне ствари којима би Србија, у тим областима, требала да се бави.

Многе мање земље, укључујући Србију, улажу у дигиталну инфраструктуру, у развој дата центара. Где видите место мањих земаља попут Србије у овој новој технолошкој ери?

Мислим да пре свега изградња дата центара и коришћење инференце и GPU је веома важан први корак.

Друго, требало би да постоји суверена ВИ тако да подаци из саме земље остају у земљи и да би модели требало да се користе који се поклапају са културолошким и језичким параметрима који су неопходни.

Мислим да би то други корак био који је неопходно развити и да је најбоље направити га на такозваном open source моделу као што је DeepSeek, рецимо, и да се ослањањем на амерички модел то може показати тешким зато што ретко имамо хостове америчких модела који су овде и то је јако тешко за коришћење и није идеалан сценарио.

А треће, као нешто што је много важно, јесте интегрисање ВИ у процес образовања. Да се побринемо да од малена деца користе вештачку интелигенцију да би били спремни за будућност и да имамо факултете који ће им нудити предавања који ће им омогућити нова знања о ВИ и да посматрамо људе који тренутно раде на одређеним пословима, било да су њихови послови можда парцијално заменљиви вештачком интелигенцијом, да добију адекватно тренирање и знање да би можда могли да нађу неке друге послове.

Ако бисте данас имали прилику да посаветујете Владу Србије или наше стручњаке како да се што боље припреме за еру вештачке интелигенције у наредних десет година, шта бисте им рекли? Шта је најважније? Образовање, инфраструктура, регулатива или нешто друго?

Мислим да је најбитније да се побринете да постоји веома добар модел у апликацијама које су суверене и имају локални хостинг и да су културолошки, легално и језички примењене земљи. Други савет би био да у општој области образовања да ће људи који ће за пет година од сада бити веома другачији у односу на то какви су послови данас. Биће много нових послова. Неки ће можда бити изазвани овом променом, тако да кроз ту транзицију би требало се побринути да људи постану бољи и да би део сваке владе требало да буде одвојен управо за тај тренинг.