Образовање кроз игру у Виминацијуму: Мајнкрафт као ново археолошко налазиште

Идеја да се поред других познатих археолошких налазишта и Виминацијум нађе у видео-игри Мајнкрафт, постоји јако дуго, наводи Јелена Анђелковић Грашар, зато што је један од циљева Виминацијума одувек био да се отвори за што већи број публике, нарочито за младе.

Професор Миомир Кораћ је визионарски покренуо пројекат Млади Римљани, а затим су за прославу 70. годишњице Археолошког института коришћени дигитални алати у служби промоције културног наслеђа.

„Тако се та прича разгранавала годинама, и кренули смо у разраду разних пројеката који имају едукативну сврху, односно да се ресурси културног наслеђа што више употребљавају у школама. Имали смо два међународна пројекта кроз које смо добро проучили нашу публику. Последњи је био када смо радили са генерацијом зед, која воли да комуницира на друштвеним мрежама, које је јако важно да су поруке јасне, брзе, на дохват руке, односно на један скрол“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Онда се увидело да припадници млађе генерације, генерације алфа више комуницирају међу собом док играју видео-игре које пружају могућност да ако се искористе на прави начин, имају огроман едукативни потенцијал. Међутим, с обзиром на то да гејминг индустрија се управља пре свега профитом није било заинтересованих да културно наслеђе Виминацијума искористе за видео-игру.

„Онда смо у Италији нашли дивне партнере, Мејкерс кемп, који су схватили да је Мајнкрафт одлична бесплатна платформа за едукацију, а како су они међу десет најбољих који раде едукацију у Мајнкрафту, пожелели су да буду партнери у овом пројекту који се зове Green Heritage, које подразумева једну одрживу будућност за културно наслеђе“, објашњава Јелена Анђелковић Грашар.

Како анимирати младе да заволе археологију

Професор Миомир Кораћ истиче да су научници често и мало лукави, и покушавају да младе који већину времена проводе у дигиталном свету, анимирају на начин који они схватају и разумеју.

„И онда када их анимирате, и кад се они заљубе у археологију, у културно наслеђе које археологија иза тога даје, онда ће их они и чувати. Ето, тако на један начин који вам се чини да нема никаквог додира са науком, у ствари и те како има, јер је то начин да ви њима то и приближите, али исто тако да они то и заволе и да онда иза тога лепо са њима у будућности сарађујете“, истиче професор.

Педагог Слободан Малушић подсећа да је учење кроз игру веома стара педагошка метода која се појављује још у античко доба. И многи педагози, попут Пијажеа, Виготског, Коменског, Марије Монтесори и многи други, истицали су значај игре која је саставни део живота, не само деце и младих, већ и одраслих.

„Милиони људи на земаљској кугли уче кроз игру. Кроз игру се развијају не само физичке, него и психичке, когнитивне, емоционалне и многе друге способности. Они кроз игру сазнају свет око себе, сазнају себе. То је највећи степен мотивације учења кроз игру. И баш ми је драго што је тако нешто појавило и баш у овој области, јер они кроз виртуелни свет стварају реални свет и на тај начин уче, на тај начин сазнају и они су кроз игру веома задовољни. Они сматрају да је свака игра неки начин награда за њих“, истиче Малушић.

Млади ће учествовати у креирању виртуелног Виминацијума

Поред тога, додаје Јелена Анђелковић Грашар предвиђен је партиципативан приступ, да се млади укључе у креирање виртуалног Виминацијума у Мајнкрафту.

„Тако да ми смо врло креативни у креирању различитих садржаја за младе и покушавамо заиста да ту једну генерацију која следи и која ће сутра бити и главни посетиоци, и они који својој деци треба да пренесу неке вредне поруке, да их ангажујемо, да их укључимо, јер они ће бринути о том нашем наслеђу. Ми ако ту генерацију пропустимо сада да образујемо и да их учинимо нашим саборцима у том очувању, ми смо пропустили цео један будући свет“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Виминацијум далеко надмашује националне оквире и откако се обављају истраживања, откривено је мање од пет процената обриса града, у којем је, према претпоставкама археолога, пре око две хиљаде година живело 40.000 становника. Археолошко налазиште Остија Антика, које је такође један од партнера на пројекту, има изузетно монументалне и репрезентативне остатке који пружају много веће могућности за дигитализацију, али Виминацијум би требало да пружи много више погодности младима да се укључе у креирање овог виртуелног света.

„Ми хоћемо технички то да подржимо, да дамо наративе који су историјски, који су тачни, прецизни, да не буде лажирања историје, али у креирању тог света желимо да дамо слободу младима. Можемо захваљујући модерној технологији да видимо и под земљом, употребом георадара, магнетометра, и можемо да изронимо и нешто што још увек није ископано испод површине земље у дигиталном свету, да видимо како ће млади то реконструисати, онда кад археолози то откопају, да видимо колико су млади били у праву“, наводи гошћа Јутарњег програма.

„Археологија је једна магична дисциплина и ту магију треба пренети у тај виртуални свет. Свако од нас је био бар у неком тренутку знатижељан за нечим што би можда ископао, што би нешто пронашао, што би на неки начин довело до неког новог сазнања. Мајнкрафт чини да је све у окружењу природе. Археологија је део те природе, према томе то су сви они елементи који су међусобно повезани и хајде онда да заједнички уживамо у свему томе и у дигиталном и у реалном свету и кад све то ставите и направите у неким другим димензијама наравно знање које је неопходно за то, онда ћете добити нешто чиме ћемо се у ствари поносити сви“, наглашава проф. др Миомир Кораћ на крају гостовања у Јутарњем програму.