Читај ми!

Лажне вести у рукама 12 људи – како и зашто нису протерани са мрежа

Више од 65 одсто свих лажних вести, злонамерних, нетачних, о коронавирусу и вакцинама против ковида измислило је само 12 људи – дезинформацијско туце. Како препознати лажне вести, зашто се објаве бришу, а налози најчешће не суспендују, објашњава Ана Мирковић из Института за дигиталне комуникације.

Светски Центар за спречавање дигиталне мржње, анализирањем скоро милион налога на друштвеним мрежама, дошао је до информација да већина лажних вести које циркулишу у онлајн простору потиче од 12 људи. На Фејсбуку је та дванаесторка одговорна за чак 73 одсто лажног садржаја.

Питања која се намећу су зашто је и ко је дозволио да дванаесторо људи обмањује целу планету, угрози процес вакцинације, као и да ли су се друштвене мреже отргле контроли и окренуле против људи?

Ана Мирковић из Института за дигиталне комуникације каже да се забране и гашење профила у последње време тумаче као гушење слободе говора. „Када се то десило америчком председнику Трампу толико је било приче о етици, моралу, има ли уопште слободе говора. Суспендовали су тај налог и позвали се на кршење права да живимо безбедно и рекли су да је кодекс безбедности на неки начин угрожен. Надозорни одбор се доста двоумио на колико треба суспендовати, да ли је то заувек, на две године, на неодређени период, шта то 'на неодређено' значи.“

Постоји много индикатора, кажу друштвене мреже, који утичу на то. Платформе су 2018. године са Европском комисијом усвојиле кодекс за безбедност и за дешифровање дезинформација и борбу против њих. Питање потпуне суспензије налога био је и остао доста комплексан процес.

Склањају се постови који могу да узнемире људе, обману их или доведу у било коју врсту забуне.

„Све те вести на неки начин боје наше ставове, а бојећи наше ставове у време пандемије, они боје и нашу безбедност и живот свакога од нас може бити угрожен уколико смо прекомерно изложени тим вестима, а не знамо правилно да их читамо“, истакла је Мирковићева.

Трка за пажњом корисника мрежа 

Одлуке да неке постови буду скинути, рекло би се да су стигли доста касно.

„На тим постовима највише се зарађује заправо куповином наше пажње. Пажња је у највећем дефициту у времену у којем живимо, чак кажу да је она у већем дефициту него што је нафта или финансије у овом тренутку, свакако у већем дефициту од емпатије“, објашњава Мирковићева.

Свако од нас има 24 сата пажње. Када се изузме време за спавање, то време се скраћује, а за нашом пажњом вапи свака платформа, свака друштвена мрежа.

„Када људи дају пажњу одређеним постовима, када запрате њихове профиле, посећују њихове веб-сајтове, они дају важност том садржају зато што је онда тај социјални притисак јако видљив и изражен и други људи кажу: то је ретвитовало 100.000 људи, то мора бити тачно“, наводи гошћа Београдске хронике.

Недовољна писменост иде наруку лажним вестима

С друге стране, сви смо уплашени и живимо у ери у којој до нас долази много информација, а, како истиче Ана Мирковић, нисмо ни довољно писмени у алфа-нумеричком смислу, нисмо медијски писмени, па тек нисмо дигитално писмени да бисмо могли да проценимо да ли је извор информација релевантан и да ли су информације које до нас долазе заиста тачне и праве.

„У свему томе, у тој гужви, шпагети-хаосу где не знамо шта ћемо повући и где ћемо доћи, људи су склони да верују ономе што је компатибилно њиховим уверењима“, указала је Мирковићева.

Према њеним речима, ако је неко уплашен од короне или ако жели да верује да то и није тако стмртоносно или пак ако је у дилеми у вези са вакцинама, треба се запитати на основу чега смо дошли у ту дилему, шта знамо о томе, колико смо едуковани, информисани о тој теми.

„Никад не бих могла да преиспитујем такву неку праксу, али много људи то ради и у складу са својим уверењима бирају да прате онај извор информација који поткрепљује њихов став и њихово мишљење“, каже Мирковићева.

Ко има (финансијске) користи од лажних вести 

Од лажних вести, то јест постова на друштвеним мрежама, не зарађују само они који су их објавили већ и платформе.

„Платформе желе да што више времена проводимо на њима. Највише је наше пажње купио Фејсбук, знамо да је Инстаграм 'Фејсбукова' платформа. На Фејсбуку, кажу, проведемо 15 сати и 33 минута месечно, што је два будна дана, на Инстраграму, додатно четири до пет сати. На Твитеру, у односу на ово, врло мало – око 90 минута. Што више времена људи посвећују одређеној платформи, то је она занимљивија оглашивачима јер ако се налазите у том простору, онда и оглашивачи желе да буду тамо где сте ви, где ће моћи да ухвате ту вашу пажњу“, објашњава Ана Мирковић.

Дефинитивно и платформе имају користи од тога, али у овој пандемији постоји прецизно дефинисан правилник сваке друштвене мреже где се до детаља описују које врсте порука ће бити санкционисане. То су све оне врсте порука које директно доводе људе у заблуду, манипулишу, шире дезинформације.

„Зашто се ти профили и даље не укидају, ја на то, нажалост, немам одговор“, каже Мирковићева.

Како препознати лажну вест

Имамо времена да се описменимо, али треба да кренемо од овог тренутка, поручује Мирковићева: „Уколико игноришемо чињеницу да морамо да сазнамо нешто више, онда нећемо ни кренути тим путем знања.“

Савет је да сваку вест треба додатно евалуирати, приступити уз критичко размишљање које је својствено одраслим људима.

„За децу кажемо да су наивна и да немају критичко промишљање. Свака зрела особа – од адолесценције па навише – мора да има критички став и критичко промишљање“, наглашава Мирковићева.

На интернету уз три-четири клика можемо да проверимо сваку информацију, можемо да питамо кредибилне изворе информација, уз то знамо да на традиционалним медијима не би требало да има толико дезинформација колико их има на друштвеним мрежама.

„Можете да користите Гугл и сигурно ћете доћи на првој страни претраге до десетак чланака и читајући њих да нађете одговор на питање“, објашњава Мирковићева.

Како се борити против инфодемије

Против лажних вести можемо да се боримо тако што радознало трагамо за различитим изворима информација.

„Научили смо да нам све буде сервирано, живимо у ери у којој до нас, кажу, за четири сата проведена на интернету, а многи проведу и више, дође око 17.500 информација. Ми свих њих нисмо свесни, а за нас се накаче баш оне које поткрепљују наш его. Не треба да помислимо – тачно, знао сам, био сам у праву – него да то отвори нашу знатижељу за новим истраживањима да користимо интернет да се много више едукујемо о разним феноменима“, савет је Ане Мирковић из Института за дигиталне комуникације.

Стално истраживање, учење, освешћивање да знамо колико не знамо и трагамо за оним што не знамо јесте пут ка описмењивању.

„Све док мислимо да смо увек у праву и да све знамо, тапкамо у месту, а технологије су нас преплавиле, информације долазе са свих страна. И људи који се баве медијском писменошћу често су у заблуди да ли је нешто тачно“, оценила је Мирковићева нагласивши да има начина да се нешто сазна, само је важно да желимо да сазнамо.

Велику улогу у непрепознавању лажних вести играју емоције. 

„Ми смо људи саткани и од емоција, а оне често буду на пиједесталу у односу на разум. Нисмо цареви универзума, до нас долази на хиљаде нетачних информација и дезинформација и хајде да интернет искористимо да дођемо до знања“, закључила је Ана Мирковић.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 21. фебруар 2024.
6° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво