Животно дело науке - ходање упркос парализи

Ходање уз помоћ мисли и посебног механизма - егзоскелета - заокупља науку последњих деценија.

На Мундијалу у Бразилу се планира прва јавна демонстрација најновијег достигнућа: Механизма којим управљају мисли.

Дан 12. јун 2014. године. Стадион у Сао Паолу у Бразилу је испуњен до последњег места. За неколико тренутака треба да почне прва утакмица Мундијала.

У том тренутку, на терен улази необично биће: Пола човек, пола машина; уместо нормалних ногу има механичке екстремитете.

Хода ка центру игралишта, полако, испрекиданих покрета, и изводи почетни ударац - Првенство је отворено, пише Дојче веле.

Звучи као сценарио научно-фантастичног филма, али би заиста могло да се деси.

Биће о коме је реч је заиста комбинација човека и машине: Младић чији је доњи део тела парализован добио је егзоскелет којим управља мислима.

Не ради се ни о каквом маркетиншком гегу ФИФА већ о научној сензацији: Први пут је једном међународном тиму научника и инжењера успело да направи протезу која слуша наредбе из мозга.

Они још од 2008. године раде на пројекту „Проходај поново“ са циљем да се једног дана милионима парализованих људи омогући да се крећу.

„Овај пројекат би могао да буде од велике користи за друштво“, каже Гордон Ченг са Техничког универзитета у Минхену који је један од руководилаца пројекта.

„Механизам би могао да помогне пре свега несрећним људима који не могу сами да се крећу. Предиван је осећај знати да ће наш напоран рад да им помогне“, објашњава Ченг.

Ченг и његов колега Мигел Николелис, један од водећих светских неуробиолога, први велики успех су остварили 2008. године, када им је први пут успело да споје мозак примата и роботске ноге.

Занимљиво је да се мозак при томе налазио на „Дјук универзитету“ у САД, а ноге у једној истраживачкој лабораторији у Јапану.

„Тада смо се уверили да је тако нешто могуће“, истиче Николелис.

Научници су затим широм света почели да граде прототипе. Они нису само направили механизам који омогућава да мисли управљају егзоскелетом, већ и сензоре за кожу који омогућавају да се ти покрети - осете.

„Посебне вибрације омогућавају особи са егзоскелетом да осети како додирује под, покреће ногу или шутира лопту“, наводи Гордон Ченг.

Још се не зна ко ће бити срећна особа која ће у јуну да презентира светској јавности изум Ченговог и Николалисовог научног тима.

Научни тим ради са групом од десеторо младих, који су парализовани од кукова наниже.

У Сао Паолу је отворена посебна лабораторија у којој се уз њихову помоћ тестира нови егзоскелет.

„Млади се уче интеракцији са виртуелним окружењем и роботском кошуљом која им омогућава да се само виртуелно крећу“, каже Ченг.

„Колега Николалис га допуњава објашњењем да све треба схватити као симулатор летења, јер један Aватар имитира покрете које испитаници замишљају, па тако они вежбају да касније снагом мисли покрећу читав механизам егзоскелета“, објашњава Ченг.

Готов егзоскелет би у Бразил требало да стигне у фебруару - тада ће почети тестирања и програмирање.

До маја би испитаници требало да буду у стању да управљају њиме.

За Николалиса је ова машина нека врста животног дела. Он већ више од 20 година ради као неуробиолог.

Нада се да ће свет једног дана у Бразилу видети земљу у којој су лица са телесним хендикепом боље интегрисана захваљујући техничком прогресу.

„Наш циљ је да инвалидска колица претворимо у музејски експонат. У науци увек постоје непознате величине, али ми смо оптимисти и сматрамо да ћемо људима са мотoричким хендикепом убрзо моћи да помогнемо да поново ходају“, закључује Николалис.