Сви Берлусконијеви бисери

Када је у питању италијански премијер Силвио Берлускони, склон брзоплетим изјавама и непримереним гафовима, онда је све могуће, па и да колеге политичаре остави у чуду, то јест „без текста".

Најновију „представу" приредио је када је изненада одшетао са заједничке конференције за новинаре са шпанским колегом Хосе Луисом Сапатером. Збуњени Сапатеро остао је сам са са новинарима.

„Остављам свог пријатеља да одговара на питања новинара, вероватно о његовој посети Ватикану. Желим му свако добро, као што би пожелео сваком свецу, јер је он у стању највише милости пошто га је папа благословио", рекао је Белускони. Сапатеро се на то само кисело насмешио и забезекнуто погледао у правцу свог домаћина који је нестао.

Познате су Берлусконијеве раније непримерене изјаве на рачун америчког председника Барака Обаме за кога је рекао да је „преплануо", а бившег данског премијера Андерса Фога Расмусена оценио је као „најзгоднијег премијера у Европи" и препоручио га својој жени.

У комуникацији са финском председницом Тарјом Халонен је, како је рекао, „морао да користи све своје тактике плејбоја" у убеђивању, што је изазвало протесте у тој нордијској земљи.

На једном самиту Европске уније у Шпанији, током групног фотографисања, направио је прстима „рогове" изнад главе некадашњег шефа шпанске дипломатије Жозепа Пикеа. Окупљане у „европској породици" често је засмејавао, али и љутио и бринуо изјавама као што је, на пример, да Запад треба да буде свестан „цивилизацијске супериорности".

Речи не штеди ни када је он сам у питању, али углавном су то славопојке, па је тако упамћена изјава: „Ја сам Исус Христ политике. Ја сам стрпљива жртва, подносим свакога, жртвујем се за свакога", као и став: „Само је Наполеон учинио више од мене. Али, ја сам виши од њега".

Упоређивао се и са Мусолинијем чије дневнике, како признаје, „радо чита". Пожалио се недавно, говорећи о немоћи влада да се супротставе финансијској кризи, да као ни Мусолини „нема моћ". Цитирао је Мусолинија: „Све што могу да урадим је да кажем свом коњу да иде лево или десно. И треба да будем срећан због тога".

За Мусолинија је такође имао само лепе речи, на пример, да је „био безазлен" и да „није никог убио", већ да је „слао људе на одмор", алудирајући на данашње туристичке дестинације где су фашисти имали концентрационе логоре.

За разлику од ставова према фашистима, Берлускони је убеђен да италијански „левичарски медији кују заверу" против њега и ваде делове из контекста његових изјава.

Није, међутим, повукао тврдњу да су у Кини, у време Мао Цедунга, „кували бебе да би ђубрили земљу", на шта је Пекинг протестовао. Берлускони је хладно одговорио да је то „историјска чињеница" и позвао се на „црну књигу о комунизму".

У предизборним кампањама Берлускони је под будним оком штампе, јер „брже говори него што мисли", како је написао један коментатор. Једном приликом је обећао да ће све до избора, а рок је био два и по месеца, „тотално апстинирати од секса".

Њему „личних интереса" не недостаје, мултимилијардер је, медијски магнат, политичар због кога су у Италији мењани закони како би избегао судске процесе.

„Сваки грађанин једнак је другом (пред законом), али можда сам ја мало више једнак од других, узевши у обзир да ми је 50 одсто Италијана дало одговорност да водим земљу", рекао је једном приликом Берлускони.

Једном приликом нашалио се на рачун свог богатства: „поглед на нашу економију није тако лош из моје виле".