Мирослав Илић: Не спремам се за концерте, немам мејл адресу и не разумем човека који нема своју реку

Остало је још мало времена до традиционалних концерта Мирослава Илића, 10. и 11. децембра у Сава Центру.

Илић је, гостујући у Београдској хроници, најпре честитао рукометашицама Србије које су победиле селекцију Шпаније у првом мечу друге рунде Светског првенства.

Говорећи о предстојећим концертима, од којих се један (10.12.) поклапа са певачевим рођенданом, кратко је рекао да се за наступе једноставно – не спрема: „Ја се само молим богу да будем здрав". О жељама за рођендан, Илић каже такође – да жели здравље пре свега.

Имајући у виду колико песама и албума има у каријери, сваки концерт носи „ризик" да на репертоару не буду песме по свачијој жељи.

„Колико је знам нико није изашао незадовољан. Ја се трудим...", рекао је певач, и открио да му је међу омиљенијим песмама Моравско предвечерје коју назива Српском симфонијом.

„Ја никада нисам разумео човека који нема своју реку, то за мене није човек. Човек мора да има своју реку. Моја је река Морава. Србија спава на три Мораве, љуљушка се... Нагледао сам се ја река и океана, али река нарочито. Морава није нека – река, али је то моја река", истакао је певач.

Илић још није одлучио којом песмом ће отворити концерте: „Ја изађем и пратим себе и публику. Важно је да се ми проведемо лепо. Ако ми неко добаци – може да се испуни жеља. Обавезно на почетку концерта кажем – Играње није забрањено, певање није забрањено, лудујте".

О певању говори као једном од тежих заната и да то мало људи зна, као и чињеницу да је тај занат – неизвестан. Додаје да је, говорећи о могућим новим песмама, тренутно мањак добрих текстова, да су аутори обесхрабрени и подсетио се како је као млад, за матурски рад одабрао књижевност и поезију Алексе Шантића.

Каже и да „као папагај" понавља да „своје треба чувати по сваку цену": „Шпанци, Италијани, Французи своју музику чувају као око у глави. Португалци... Ево колико је популаран фадо код нас, и нека, је, то је лепа музика, али то је португалска народна музика. А није лепша од наше".

На крају, певач је коментарисао и савремене технологије, и то како свој стари мобилни телефон „не би дао ни за шта на свету" уз опаску да нема ни мејл адресу: „Ја искрено, себи могу да приуштим тај луксуз јер људи који око мене са којима радим морају да имају то и онда се ја поштедим тога..."