Глумица о музици и новим улогама: Снежана Савић поново на даскама Атељеа 212

Снежана Савић је на недавно завршеном Сабору народне музике 2025. – Вече новокомпоноване народне музике била председница стручног жирија. Признаје да, и поред тога што јој је то донекле била незахвална улога, да је било уживање бити у друштву таквих професионалаца, попут Слобе Марковића, Радета Вучковића, Владе Пановића и Јелене Броћић, који су одлични музичари и компетентни да доносе суд о квалитету композиција.

„Мислим да сам ја прилично била еластична у том смислу да нешто не сугеришем. Јесте, били смо једногласни и то је битно. Вероватно има оних које смо оштетили. То увек бива. Нехотично, несвесно. Јер и то је један момент када и сугестивност игра неку улогу и када једноставно некога више запамтите, некога мање, мада смо се заиста трудили да никога не оштетимо“, наглашава гошћа Београдске хронике.

Додаје да што се ње тиче када процењује квалитет неке песме, она мора да остави комплетан устисак да би била успешна. Њој је најбитнија потка, односно текст.

„Страшно сам увек обраћала пажњу на текстове. Ја сам сарађивала са Радмилом Мудринић која је имала тзв. примењену поезију, коју је одлично писала. И те су песме биле на ивици поетског. Није било излета у нешто што је банално и што може да се подведе под шунд. Бивало је ту мање, или више добрих текстова и мелодија, али углавном сам се трудила да то буду добри, квалитетни текстови“, истиче наша позната глумица и певачица.

Тополска 18

Од песме Тополска 18 прошле су тачно 32 године, али стихове сви још памтимо. Песма је настала игром случаја за потребе серије Срећни људи, а написала ју је особа која није песник.

„Изашла је сада и књига, и морам да споменем господина Душана Савића, који је дошао из Швајцарске, а који је иначе живео у Тополској, са неким својим другарима састајући се ту. Они су ту живели неке своје најлепше дане у младости и желели су то да забележе и позвали су ме и на промоцију и да кажем нешто о тој песми. Тако да је чак и књига изашла, и то је исто јако лепа ствар, да нешто што сте урадили, живи“, наводи Снежана Савић.

Глумица и певачица – певачица и глумица

Занимљиво је да је чак и у Би-Би-Сијевој серији са Кенет Браном и Емом Томпсон, играла познату румунску певачицу, шањсонерку Марију Танасе, и уживо је отпевала једу веома тешку баладу на румунском језику.

„Дакле, моја основна вокација, то је глума коју сам завршила заправо, а песма се догодила. Мој излет у дискографију, заиста је био случајан, без моје неке велике жеље, воље, ангажмана. Некако се то само од себе отварало и ја сам излазила у сусрет тим неким понудама, искуствима која су за мене била нова“, објашњава гошћа Београдске хронике.

Ипак, напомиње да је позориште трпело јер није стизала да се више посвети позоришту, због чега данас жали, јер је неке улоге заувек изгубила, а желела је да их одигра.

Повратак на сцену Атељеа 212

Снежана Савић се на сцену Атељеа 212 враћа у представи Нико није заборављен и ничега се не сећамо по тексту Мирјане Дрљевић, у режији Бојане Лазић. Иначе, Савићева је снимила аудио-верзију ове књиге по којој је настала представа.

„Игра дивна екипа дивних глумица: Ања Мандић, Александра Јанковић, Рада Томовић и Борјанка Љумовић и ја. Значи, женска представа, женска екипа.“

На крају гостовања у Београдској хроници, Снежана Савић истиче да ипак воли што је активна и што није само у кући, мада јој је тамо најугодније и најлагодније. Али воли што се вратила у позориште, што и даље ради и у овом животном добу. Све је то јако радује и веома испуњава.