Читај ми!

Тејлор Свифт својим концертима тресе тло, али и америчку касу

Фанфлација, Свифтономија или Тејлорномија само су неки од термина који се користе како би се анализирао ефекат који је на америчку економију имала турнеја поп певачице Тејлор Свифт. Досадашња зарада надмашила је и опроштајну турнеју Елтона Џона. А да је поред економске благодати, ова турнеја постала и феномен свакодневно показују и светски лидери, који сада траже да Тејлор одржи концерт и у њиховом граду, међу њима је и градоначелник Будимпеште.

Тејлор Свифт је сила на коју треба рачунати, преносе амерички медији. Од завршетка пандемије до данас одржала је 151 концерт, обарала музичке рекорде, постала милијардерка са 33 године. 

Затресла је тло, али буквално, да чак сеизмолози тврде да су у Сијетлу њени фанови скачући на концерту изазвали земљотрес од 2,3 степена по Рихтеровој скали. Затресла се и америчка каса.

„Ако је Тејлор Свифт за годну дана, од новембра до новембра, направила бруто приход од 848 милиона долара на 60 концерата, значи да је правила око 14 милиона по концерту. То помера границе у музичком бизнису“, наводи Зоран Вуловић, директор концертне агенције.

Да је Тејлор Свифт економија, била би већа од 50 држава, тврде амерички аналитичари. Осим што је до сада турнејом зарадила четири милијарде долара, америчкој економији донела зараду од 5,7 милијарди долара. Ако ту суму разделимо на становнике њене домовине, Пенсилваније, свако би добио по 440 долара. Извесно је да да би светска певачица могла да извуче земљу из кризе.

„Потрошња страног туристе по категорији посете одређеном концерту, подразумева потрошњу не само на карту већ и дневну потрошњу између 80 до 120 евра. Тај износ који неко троши изван цене купљен карте је три до четири пута већи“, напомиње др Игор Ковачевић, ванредни професор на Економском факултету Универзитета у Београду.

За такозване Свифтовце, њене обожаваоце, тај трошак је био много већи. Када се на цену карте додају трошкови пута, смештаја, хране, Свифтовци су издвајали између 1.300 до 1.500 долара. Чак 90 одсто њих је у једном истраживању рекло да би због њеног концерта ту суму издвојило опет.

Девојчице сатима чекају у редовима, размењују наруквице пријатељства, долазе са мајкама, носе мајице са њеним ликом. Песме су носталгичне, бајковите и љубавне. Она је све оно што једна девојчица жели да има – савршеног плавог дечка који је спортиста, много оданих другарица.

„Она је са својим маркетиншким, менаџментксим тимовима погађала кључне тачке онога што публика у неком тренутку сматра да јој треба, припада и на крају крајева, годи. Дакле, ви одете на њен концерт и то је концерт на коме се осећате добро. Можете ићи и са мајком. Дакле, једна врста догађаја који нису чести, и због тога су карте за ову њену садашњу турнеју скупе. Користе се као посебни поклони између родитеља и деце“, наглашава др Милош Ничић, са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. 

Због њене турнеје обожаваоци траже националне празнике. У Сингапуру су захтевали од владе да се дан њеног концрта прогласи слободним радним даном. Продају се њене грамофонске плоче. Она постаје симбол поп културе који је захватио и нашу земљу. Иако Србија још није на њеној концертној листи, њена музика нашла се у позоришној представи Тање Шљивар како би представу прилагодила очекиваној публици – девојчицама.

„ Ја сам одабрала песму Twenty two, зато што је и то била нека, условно говорећи, форица. Та чежња за тим бројем, за том годином, за том слободом која као пост тинејџерска, од стране тинејџера ми је била занимљива, па сам с тога одабрала баш конкретну песму“, наводи Тања Шљивар, ауторка представе Као и све слободне девојке.

„Мени се чини на првом месту да она комуницра нешто са својим, не само фановима, него и са особама које у њеној музици или уживају или је певуше. На неки начин она допире до своје публике на такав начин да оставља одређене лајт-мотиве из својих песама у животима својих фанова“, додаје др Милош Ничић.

Србија већ дуго није на мапи такозваних стадионских концерата светских звезда, али су Тејлорини обожаваоци имали прилику да у биоскопима одгледају филм о њеној турнеји.

„Организација концерта у Њујорку, Лондону и Београду је потпуно иста. Трошкови су и у Београду и у Лондону, нажалост исти. Али приход, односно профит, односно бруто приход од продаје карата није исти. Цена карте је кључ“, напомиње Зоран Вуловић.

У Србији се зарађује од концерата локалних и регионалних певача, али економски и музички стручњаци кажу да ће се прави економски ефекат осетити када у Београду наредне године запевају и звезде, попут Ед Ширана.

Да ли ће феномен музичких звезде које позитивно утичу на кризе, инфлацију и туризам у свету ускоро уочити и економисти и креатори финансијских политика и како ће га у студијама и књигама дефинисати тек ћемо видети.

петак, 12. април 2024.
22° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво