Аристотелове врлине и Хомерова крофна

Америчка цртана серија „Симпсонови", која ове године обележава 20 година постојања, изгледа да не остава равнодушним никога, па ни коментатора ватиканског листа „Осерваторе романо".

Лист је серију похвалио и оценио занимљивим филозофска размишљања јунака серије, њихове повремено оштре опаске и често немилосрдне критике на рачун религије.

Без главе породице Хомера Симпсона и других јунака жуте боје, „многи данас не би могли да се насмеју", пише у тексту под насловом „Аристотелове врлине и Хомерова крофна".

Творци „Симпсонових", најдуговечније америчке цртане серије, успели су да привуку старију публику и заинтересују је за цртане филмове, додаје лист.

Шоу је заснован на „реалистичном и интелигентном писању", али га ипак треба критиковати због „претерано сировог језика и насиља у неким епизодама као и због појединих екстремних избора сценариста".

Религија - од монотоних проповеди свештеника Лавџоја до Хомерових разговора са богом - толико се често помиње у серији да би можда чак било могуће измислити „симпсоновску теологију", прокоментарисао је аутор текста.

Према оцени листа, Хомерова верска збуњеност и незнање су „огледало равнодушности и потребе савременог човека за вером".

Осерваторе романо је коментарисао и епизоду у којој Хомер плачним гласом позива на божју помоћ речима: „Обично нисам верник, али ако си тамо горе, спаси ме, Супермене!".

„Хомер налази последње уточиште у богу, чак иако га понекад назива запањујућим именима. Али то су само мале грешке, ипак се њих двојица добро познају", пише ватикански лист.