Српски композитор у Наси

Симић је пре неколико година домаћој и светској публици представио своје капитално дело под називом Зодијак – 12 карактерних комада за клавир и симфонијски оркестар.

Уз посредовање америчког Стејт департмента у пројекат се укључила и Наса, која је за музику Симићевог Зодијака обезбедила сет од 12 видео-инсталација које су настале на основу материјала које су на Земљу послале различите мисије, попут „Војаџера“ и „Хабла“.

Дело је својевремено премијерно изведено у Финској, али су Насине инсталације, које живо извођење музике претварају у мултимедијално интергалактичко путовање и прави музичко-сценски спектакл, први пут приказане у Београду, на Симићевом концерту који је отворила астронаут Марша Ајвинс.

Ајвинсова и Симић су тада представили и кратка предавања о Нилу Армстронгу, првом човеку који је ступио на месец, и Михајлу Пупину, за кога већи део српске јавности углавном не зна да је био један од 14 оригиналних оснивача NACA, организације која је претеча данашње Насе.

Симић је Танјугу рекао да је током званичне посете поред најновијег ДВД издања са музиком Зодијака и Насиним инсталацијама, однео и поклоне са Пупиновим ликом, подсећајући овом приликом и америчку јавност на важан цивилизацијски допринос чувеног српско-америчког научника и добитника Пулицерове награде, по коме је названа и најважнија библиотека на Универзитету Колумбија у Њујорку.

У центру за лансирање Насиног свемирског програма у Кејп Каневералу, високи званичници агенције су разговарали са Симићем о даљој будућности Зодијака, као „дела којим се одаје омаж вечитој и дубокој вези између звезда и човечанства, и кроз уметност и музику широкој публици представљају достигнућа у освајању свемира“.

У плану је коришћење дела као својеврсне интерактивне инсталације у оквиру Насиног центра „Кенеди“, као и музичко-сценски догађај којим би се обележило 25 година од лансирања телескопа „Хабл“, што је огромно признање за пројекат младог српског уметника.

Симић је за Танјуг изјавио да је „цео пројекат наравно велика част, али и фантастична прилика да се људи кроз један други жанр, као што је класична музика, на забаван и приступачан начин подсете на важност науке у нашим животима“.

„Наса је од свог оснивања дала више од 40.000 патената које су данас користи већи дело човечанства, попут мобилног телефона, ГПС-а, тефлона или синтетичких материјала отпорних на утицаје средине, од азбеста до кевлара. Већина људи када помисли на Насу, мисли на истраживање свемира и колонизовање других планета, а вероватно највећи значај њеног рада јесте у очувању наше планете – почев од надгледања стања Земљине атмосфере до евентуалних скретања трајекторија објеката који би могли да угрозе комплетан живот на земљи. Зато је важност истраживања свемира, за животе свих нас, далеко већа него што често мислимо“, рекао је Симић.