Читај ми!

Невидљива претња у водама – научници открили ефекте кокаина на рибе

Последњих година дошло је до алармантног пораста броја водних путева загађених кокаином, што је навело научнике да се питају како рибе реагују и подносе опијате. Научници у Шведској су направили неочекивано откриће када су лососе изложили илегалној дроги, као и метаболиту кокаина.

Невидљива претња у водама – научници открили ефекте кокаина на рибе Невидљива претња у водама – научници открили ефекте кокаина на рибе

Године 2022, Џек Бренд, токсиколог за животну средину у Шведској, напунио је гомилу шведских лососа кокаином у намери да види како ове рибе у дивљини реагују на загађење вода илегалном дрогом. Испоставило се да се рибе заиста узнемире када су на кокаину.

У студији објављеној у часопису Current Biology, др Бренд и његове колеге показују да лососи под дејством кокаина пливају брже и путују даље од својих трезних колега. Ова студија покреће додатна питања о ефектима које људске навике употребе дрога могу имати на лососа и друге слатководне рибе.

Експеримент у Шведској – од лабораторије до природе

Др Бренду, истраживачу са Шведског универзитета пољопривредних наука, није било лако да добије дозволу од локалних управних тела да риби даје ову дрогу. Безброј студија је испитивало како рибе и друге животиње реагују на кокаин у лабораторијским условима. Али нико није проучавао утицај дроге у стварном свету.

Чим су добили дозволу, др Бренд и његов тим су се упутили ка мрестилишту атлантског лососа у јужној Шведској и почели да десетинама двогодишњих риба имплантирају инструменте за праћење и капсулама са спорим ослобађањем дроге. Неке капсуле су садржале кокаин, док су друге садржале бензоилекгонин, једињење које настаје када наша тела разграде дрогу и који се региструје у тестовима на дрогу.

Капсуле су дизајниране да рибама свакодневно дају количине кокаина или бензоилекгонина које би биле еквивалентне онима које би добиле живећи у загађеној води.

Рибе су затим пуштене у Ветерн, језеро у Шведској које се редовно порибљава атлантским лососом за рекреативни риболов. Осам недеља истраживачи су пратили кретање младих лососа.

Метаболит кокаина још снажније делује

Истраживачи нису били изненађени када су видели да су лососи под дејством наркотика више скакали и пливали од осталих. Оно што је било неочекивано јесте да су лососи који су примали дозе бензоилекгонина, нуспроизвода кокаина, имали још неприроднији ентузијазам, пливајући скоро двоструко више недељно и путујући око 12 километара даље од места пуштања него остали лососи који су пуштени поред њих, а такође и даље од оних који су били само на кокаину.

„Наши резултати указују на то да процене ризика које се фокусирају само на кокаин могу потценити еколошке ефекте његових производа разградње“, напомиње Томас Бродин, универзитетски колега др Бренда и коаутор студије.

Скривени загађивачи у воденим екосистемима

Кокаин и бензоилекгонин су само неки од стотина хемијских загађивача који доспевају у водене екосистеме као резултат производње и конзумирања дрога.

Студија спроведена на лососима из 2016. године у заливу Пјуџет у Вашингтону пронашла је прозак, адвил, бенадрил и липитор, као и кокаин, у ткивима младог лососа чинук.

Иако је ова нова студија прва која испитује начине на које кокаин и један од његових метаболита утичу на лососа у дивљини, студија објављена прошле године открила је да су дивљи лососи који су били на терапији лековима против анксиозности били мање уплашени и стога више угрожени да ће постати плен предатора.

Последице по екосистем и изазови пречишћавања

Иако није јасно да ли брже и даље пливање под утицајем дрога штети овим рибама, стручњаци кажу да то вероватно није добро.

„Правило у нашем послу је да се свака промена физиологије или понашања код риба сматра неповољном“, истиче Џејмс Мидор, токсиколог за животну средину и ванредни професор на Универзитету у Вашингтону.

Професор Мидор, који није био укључен у студију, наглашава да су рибе веома прилагођене свом окружењу. „Свака промена у томе дефинитивно утиче на њих на неке неповољне начине“, попут тога што под дејством дрога троше више енергије.

Присуство лекова и њихових метаболита у воденим срединама је „проблем еколошког инжењерства“, додао је др Мидор. Само у Сједињеним Државама, постројења за пречишћавање свакодневно обрађују приближно 34 милијарде галона отпадних вода. Опремање ових постројења новом инфраструктуром дизајнираном за уклањање непожељних хемијских једињења из наших отпадних вода било би скупо и логистички сложено. Али то такође није нешто што је немогуће извести.

„Људи раде на томе. Оптимиста сам да ће једног дана то смањити многе од ових ствари.“

Др Бренд се нада да ће тај дан ускоро доћи. Он кокаин, бензоилекгонин и друге хемикалије које су створили људи види као „невидљиве агенте глобалних промена“. Оне проналазе пут до свих врста животиња, не само до риба.

Упозорава да „људи нису свесни потенцијалних ефеката које могу имати“.

петак, 24. април 2026.
15° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом