Пингвини у зоо-вртовима – лагодан живот има цену, брже се стари

Најновија истраживања сугеришу да пингвини у зоолошким вртовима старе брже од припадника своје врсте који живе у природним стаништима. „Петнаестогодишњи пингвин у зоолошком врту има тело двадесетогодишњег пингвина у дивљини“, објашњава коауторка студије Селин Ле Боек, научница у Научном центру у Монаку, која проучава дивље краљевске пингвине више од две деценије. Међутим, занимљиво је да пингвини у зоолошким вртовима такође живе дуже.

Корист од боравка у Зоолошком врту

Пингвини у зоолошким вртовима су заштићени од предатора, антарктичких олуја и сурових јужних мора. Такође имају користи од бесплатног приступа рибљим посластицама и ветеринарској нези.

Али пошто храну не морају сами да улове, то значи и ограничену физичку активност што доприноси поремећају животних ритмова, као што су циркадијални циклуси и обрасци спавања, што може утицати на ћелијску хомеостазу и на крају олакшати убрзано старење – карактеристику заједничку за западни начин живота, напомињу истраживачи.

Паралела са начином на који старе људи

Краљевски пингвини су одличан пример јер се њихови услови живота нису променила вековима.

Поред тога, с обзиром на то да им је животни век до 40 година, они су дуговечне животиње, посебно за своју величину тела. Пповећан унос хране и смањен ниво активности пингвина у зоолошким вртовима одговарају људској промени у модерном добу.

У недавно објављеној студији, међународни истраживачки тим, предвођен Универзитетом у Хелсинкију у Финској, анализирао је биолошко старење краљевских пингвина путем узорака крви узетих од 64 јединке познате хронолошке старости.

То је укључивало 34 дивља пингвина са острва Посешн у Јужном океану и 30 пингвина рођених и смештених у зоолошким вртовима у Цириху у Швајцарској и Лоро парка на Тенерифима у Шпанији.

Истраживачи су утврдили епигенетско убрзање старења (ЕАА) код пингвина користећи епигенетски сат, биохемијску анализу која мери метилацију ДНК – процес којим се метил (атом угљеника повезан са три атома водоника) везују за ДНК. Ово је уобичајени тест у области епигенетике, проучавања како окружење и понашања утичу на експресију гена, а да притом  не мењају секвенце унутар тих гена. Као резултат тога, биолошка старост појединца може се разликовати од њене хронолошке старости.

У дивљини, краљевски пингвини могу да гладују и до осам недеља и да непрекидно пливају и до 1.200 километара, пркосећи таласима Јужног океана у потрази за храном.

Ипак, у зоолошким вртовима, неприродни услови, психосоцијални стрес и измењено микробно окружење такође могу утицати на епигенетику пингвина, мењајући експресију гена повезаних са уносом хранљивих материја, растом, ћелијском смрћу, здрављем срца и физичком активношћу. Ове епигенетске промене утичу на путеве који су такође повезани са старењем и начином живота код људи.

Сходно томе, да би даље тестирали свој модел, истраживачи су га упоредили са скупом података о људима сличних карактеристика, са познатим ЕАА. За контраст старења, истраживачи су користили један од најјачих познатих фактора који убрзавају старење: пушење.

Истраживачи су спровели анализу преживљавања која је обухватила скоро 1.900 дивљих пингвина и више од 300 становника зоолошких вртова. Ова анализа је открила средњу старост преживљавања од 13,5 година за пингвине у дивљини, у поређењу са око 21 годином за јединке у зоолошким вртовима.

Истраживачи сада спроводе студију у којој подстичу заробљенe животиње да више вежбају, а мање једу.

Општи предлог против старења, међу врстама, може бити очигледан, колико год незгодан: пажљивије навике у исхрани и вежбању могу бити од виталног значаја за продужење животног века људи, као и наших пернатих пријатеља који не лете.