Да ли Европи прети „дубоко замрзавање“ после топлог лета на Исланду

Северноатлантска струја (или Ирска струја) средњи је крак рачвања Голфске струје између 40° СГШ и 50° ЗГД, у средишњем делу Атлантика. То је топла морска струја која се даље рачва у три огранка – северни, познат као Ирмингерова струја, јужни, који се зове Ренелова струја, и средишњи, уједно најјачи крак – Норвешку струју. Поред њих, од ове струје одваја се и Португалска струја у средишњем делу Атлантика.

Током прошле године на Исланду су забележене рекордне температуре. Због тога су научници изразили забринутост да би велика атлантска струја могла да ослаби или колабира и пошаље северну Европу у ново ледено доба. Као и већи део Европе, Исланд је 2025. године забележио најтоплију годину од почетка мерења, док гасови стаклене баште настављају да загревају планету.

Зашто научници предвиђају „дубоко замрзавање“ Европе

Према подацима исландске метеоролошке службе, просечна температура 2025. године износила је 5,2 степена Целзијусова. То је повећање од 1,1 степен у односу на просек за период од 1991. до 2020. године, а уједно и највиша вредност од када се врше мерења.

Температуре су биле „знатно изнад просека“ сваког месеца, нарочито у пролећном периоду. Средином маја 2025. године десетодневни топлотни талас подигао је температуру на Исланду на 26,6 степени Целзијусових.

Годишња количина падавина била је испод десетогодишњег просека у већем делу земље, али је на многим локацијама премашила просек из периода 1991–2020.

За сваки пораст температуре ваздуха од једног степена Целзијуса атмосфера може да задржи око седам одсто више влаге, што може довести до интензивнијих и обилнијих падавина.

Упркос порасту температура, научници упозоравају да би глобално загревање на крају могло да има супротан ефекат на северну Европу.

Претња услед могућег успоравања Северноатлантске меридијанске струје

Забринутост произлази из могућности брзог хлађења услед поремећаја Северноатлантске струје, односно система океанских струја које циркулишу Атлантиком, доносећи топлу воду на север, а хладну на југ.

Како раст температуре убрзава отапање арктичког леда и повећава прилив отопљене воде са гренландског леденог покривача у океан, ток струје могао би да буде поремећен. Управо захваљујући тим струјама, клима у Европи блажа је него у другим подручјима на истој географској ширини.

Шта доноси отапање арктичког леда

Због све већег прилива слатке воде са Гренланда, струја би могла да промени ток или ослаби.

Уколико би се знатно успорила или потпуно зауставила, могло би доћи до наглог захлађења, односно сценарија који научници називају „модерним леденим добом“ на северу Европе.

Екстремни климатски сценарио у Европи

Северноатлантска струја већ је доживела колапс у прошлости, пред крај последњег леденог доба, пре око 12.000 година. Због потенцијалних последица, Национално веће Исланда задужено за безбедност започело је у јуну 2025. године припреме за могуће слабљење струје и повезане ризике.

Такав сценарио имао би екстремне последице по температуре ваздуха: зимске температуре на Исланду могле би да падну и до минус 45 степени Целзијусових, а Европа би могла да се суочи са условима налик леденом добу.

„Ако би се то догодило, Исланд би постао велики ледник“, изјавила је директорка Метеоролошког завода Исланда Хилдигунур Хорстаинсон.

Како је истакао Алекси Нумелин из Метеоролошког института Финске, реч је о једном од могућих сценарија. Будућност струје остаје неизвесна, али ризик треба схватити озбиљно.

Потреба за хитним мерама

Аутори истраживања позивају на снажније мере смањења емисије гасова стаклене баште и убрзање декарбонизације, јер дуготрајно повећање глобалне температуре за 1,5 степени Целзијусових значајно повећава ризик од такозване климатске тачке преокрета.

Такође предлажу успостављање система раног упозоравања који би објединио сателитска осматрања и климатске моделе за праћење океанских струја, како би се на време реаговало.