Јежеви мистериозно нестају „испод површине океана“ широм света

Морски јежеви су мали, али је њихов утицај огроман. Хранећи се брзорастућим морским алгама, они доприносе одржавању стеновитих гребена отвореним за корале, корасте алге и широку мрежу морског живота. Када јежеви напредују, гребени успевају да одрже еколошку равнотежу. Када нестану – или се прекомерно намноже – читави морски пејзажи могу бити драстично измењени.

Студија објављена у часопису Frontiers in Marine Science открила је да је током последње четири године непозната пандемија, која је уништавала морске јежеве широм света, погодила и Канарска острва. Последице по морске екосистеме још нису у потпуности познате, али су, по свему судећи, дубоке.

Пандемија међу овом врстом морских јежева први пут се појавила 2008. године на Канарским острвима. Патогени који су изазвали болест још нису дефинитивно идентификовани, али је масовно изумирање ове популације тада пријављено у водама од Кариба до западног Индијског океана.

Витална врста морског јежа са дугим бодљама, која насељава воде Канарских острва, недавно је претрпела катастрофалан, готово потпуни колапс популације услед мистериозне морске пандемије, уз губитке веће од 99 одсто.

У појединим областима, као што су Тенерифе, равнотежа екосистема је озбиљно нарушена. Смањење популације ове врсте морских јежева на Тенерифама износи око 99,7 одсто, док је на острву Мадеира забележен пад од око 90 одсто.

Масовно изумирање ове врсте морских јежева забележено је и у Црвеном мору, Медитерану, на Карибима и у западном Индијском океану.

„Током истраживања која трају од 2021. године приметили смо забрињавајуће резултате који указују на нестанак ове врсте морског јежа у веома кратком периоду. Морски јежеви су познати као инжењери екосистема: хране се алгама, разграђују органску материју и служе као храна бројним предаторима“, истакао је Хуан Кано, истраживач на Универзитету Ла Лагуна.

Ова врста јежа контролише раст алги и подстиче опстанак тврдих корала, али се на Карипским острвима корални покривач знатно смањио.

Бодљикаво питање

„Још не можемо са сигурношћу рећи који патоген проузрокује ова изумирања. Масовни случајеви смртности рода Diadema у другим деловима света повезани су са скутикоцилијатним цилијатима из рода Philaster, врстом једноћелијских паразитских организама.

Претходна изумирања на Канарским острвима била су повезана са амебама као што је Neoparamoeba branchiphila и уследила су након епизода јаких јужних струја и необичне активности таласа, слично ономе што смо поново забележили 2022. године“, рекао је Хуан Кано.

Без потврђене идентификације, тврди Кано, не може се рећи да ли је узрочник стигао са Кариба морским струјама или бродовима, нити да ли су климатске промене главни фактор.

„И даље нисмо сигурни како ће се ова пандемија развијати. За сада се чини да није погодила друге популације рода Diadema у југоисточној Азији и Аустралији, што је охрабрујућа вест, али не можемо искључити могућност да се болест поново појави и потенцијално прошири“, додао је Хуан Кано.