петак, 20.11.2026, 07:00 -> 07:29
Извор: РТС, The Conversation
Ретки земни елементи нису ни ретки, нити су земни – па шта су онда
Термин „ретки земни елементи“ односи се на групу од 17 хемијских елемената. Имају веома вредна својства за бројне индустријске примене, што их чини важним стратешким ресурсима. Међутим, њихова експлоатација доприноси уништавању екосистема, загађењу земљишта и воде, као и стварању токсичног отпада.
Због својих изузетних каталитичких, оптичких, магнетних и електронских својстава, ретки земни елементи називају се и „витаминима модерног доба“. Они имају стратешки значај за бројне савремене технологије, посебно у секторима нискоугљеничне енергетике, одбране, електронике (ЛЦД екрани, ЛЕД технологија, компоненте хард-дискова и паметних телефона) и медицине (магнетна резонанца, ласери).
Најзначајнија област њихове примене јесте производња трајних магнета, пре свега оних на бази неодимијума, гвожђа и бора (NdFeB), који се користе у моторима електричних возила и опреми ветротурбина.
У другим секторима, попут производње катализатора за аутомобилску индустрију, прахова за полирање или легура, користе се ретки земни елементи који су распрострањенији и јефтинији од неодимијума, пре свега лантан и церијум.
Због тога је највећа потражња за неодимијумом, који чини готово трећину укупне потражње, а следе церијум, лантан, празеодимијум и итријум. На све остале ретке земне елементе отпада приближно пет одсто укупне потражње.
Кина као главни играч
Према подацима Европске уније, светска производња концентрата оксида ретких земних елемената износила је 278.000 тона у 2021. години, што је више него двоструко у односу на 2010. годину, када је произведено 129.000 тона.
То тржиште је релативно мало у поређењу са широко распрострањеним металима попут гвожђа, чија је производња 2023. године достигла 2,5 милијарди тона, али је знатно веће од тржишта ретких метала као што је платина, чија је производња 2022. године износила 183.000 тона.
У производњи доминира Кина, која је 2021. године учествовала са готово 60 одсто у светској производњи, док је 2023. године њен удео у глобалном ископавању износио око 70 одсто.
Кинеска доминација још је израженија у процесима рафинације и раздвајања ретких земних елемената, где та земља контролише између 85 и 90 одсто светских капацитета.
Такав положај Кини даје могућност да смањи снабдевање, као што се догодило 2011. године, па чак и да га потпуно обустави.
Због тога Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Канада и европске земље настоје да диверзификују производњу како би смањиле зависност од Кине.
САД су 2018. године поново отвориле рудник Маунтин Пас у Калифорнији, а трагају и за новим изворима, посебно на Гренланду, који располаже значајним резервама, али је њихова експлоатација веома отежана.
Шта су заправо ретки земни елементи и због чега их је толико тешко издвојити
Израз „ретки земни елементи“ означава групу од 17 хемијских елемената, која обухвата 15 лантанида (од лантана, атомског броја 57, до лутецијума, атомског броја 71), као и скандијум (21) и итријум (39).
Упркос називу, они нису „земља“, нити су заиста „ретки“, већ су релативно распрострањени у Земљиној кори.
Ови елементи налазе се у различитим минералима, пре свега бастнезиту, монациту и ксенотиму, који садрже и радиоактивне елементе. Њихово издвајање је сложено и скупо.
Према атомској маси, ретки земни елементи деле се на лаке и тешке.
У лаке ретке земне елементе спадају лантан, церијум, празеодимијум, неодимијум и самаријум.
У тешке ретке земне елементе убрајају се европијум, гадолинијум, тербијум, диспрозијум, холмијум, ербијум, тулијум, итербијум, лутецијум и итријум.
У ову поделу нису укључени прометијум, који је нестабилан елемент, као ни скандијум.
Лаки ретки земни елементи су распрострањенији и лакше се издвајају од тешких, који имају већи стратешки значај.
Сви ретки земни елементи налазе се на листи критичних и стратешких метала Европске комисије.
Како се производе ретки земни елементи
Производња ретких земних елемената почиње геолошким истраживањима и експлоатацијом рудних лежишта, након чега следи хемијска обрада ради раздвајања елемената чија су својства веома слична.
Процес се завршава рафинацијом и пречишћавањем, како би се добила једињења са карактеристикама потребним за различите начине примене.
Тренутно се рециклира мање од један одсто ретких земних елемената. Рециклажа је отежана јер се ови елементи често налазе у сложеним структурама и легурама.
Ипак, улажу се напори да се рециклажа унапреди. На пример, у Француској гради се фабрика за рециклажу магнета и рафинацију рудних концентрата. Циљ је да фабрика производи приближно 600 тона оксида тешких ретких земних елемената, пре свега диспрозијума и тербијума, што одговара приближно 15 одсто њихове тренутне светске производње.
Еколошке последице
Утицаји ретких земних елемената на животну средину данас су добро познати. Њихова експлоатација доприноси уништавању екосистема, загађењу земљишта и воде, као и стварању токсичног отпада.
Ни њихова употреба није без последица. На пример, гадолинијум, који се користи као контрастно средство приликом снимања магнетном резонанцом, доспева у водотокове.
Токсичност ретких земних елемената још није довољно истражена и предмет је бројних научних студија.
Иако су се ретки земни елементи користили и као ђубриво, они могу да утичу на раст биљака.
Ипак, неки од тих елемената могу се издвојити из земљишта помоћу биљака и поново искористити применом агроминирања.
Агроминирање представља поступак који обједињује фитоекстракцију, односно издвајање ретких земних елемената из земљишта помоћу биљака способних да их акумулирају, и накнадну обраду биљних ткива како би се ти вредни елементи издвојили и поново употребили.