Зелена радна места и чување ресурса: Награде за еко-предузетнице
Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој представили су 20 иновативних решења предузетница из Србије, које су награђене у оквиру Јавног позива за јачање улоге жена у циркуларној економији, уз подршку Глобалног фонда за животну средину.
Награђене су предузетнице које су осмислиле циркуларна решења у производњи хране, козметике и текстила, пољопривреди, архитектури...Спровођење њихових решења допринеће смањењу отпада и развоју женског предузетништва.
„Ја имам један мали виноград тамјанике од којег правим сок, матични сок, без икаквог додатака воде, консерванса, шећера, првенствено намењен за децу али и за све љубитеље сокова. И касније од остатака који остане после цеђења сока, правим брашно", рекла је Мина Вереш, виноградар и енолог из Блаца.
„Наш примарни производ јесте производња зимнице на традиционалан начин. А производ који је подржан кроз иницијативу јесте биосунђер који смо ми направили од остатака паприке и парадајза, отпадака који нам остане у производњи. И он је урађен потпуно на природан начин. Предузетнице у Србији морају да гледају све јавне конкурсе, поготово оне које су тек у почетку, и у развојној фази и да би пронашле негде неку помоћ и подстицај", изјавила је Бојана Јанковић из занатске радионице „Нанин рецепт с југа" из Врања.
„Ми производимо, имамо блеја, вунене лоптице које се користе за омекшавање и сушење веша. Ја не користим хемију за управљање веша, нити прашак, нити омекшивач, то нам је први производ и то је један од начина решавање проблема вуне. Затим правимо и радимо радионице са децима и са одраслима, правимо буквално од главе до пете. Вуну можете да направите и гардеробу и шалове и капе и грчкице, тепихе", каже Јелена Стевановић испред иницијативе „Спасимо вуну" из Београда.
У Србији, жене чине свега трећину свих предузетника и даље су недовољно заступљене у зеленим пословима. Већина њихових предузећа спада у микробизнисе који послују са ограниченим ресурсима и приступом тржишту и финансијској подршци.
„Морамо тражити начине за одрживији начин живота кроз рационалније трошење ресурса и енергије, затим да применимо иновације, нови дизајн производа, нове начине потрошње, промене технологије које стварају мање отпада и наравно нове бизнис моделе", каже Теодора Спасојевић, помоћница министарке заштите животне средине Србије.
Менторска и техничка подршка
Укупан наградни фонд који је додељен за циркуларне иницијативе предузетница износио је 240.000 долара, а појединачне награде су се кретале у вредности од 5.000 до 20.000 долара.
„Не радимо само тај финансијски део где предамо неком своту новца, него и обезбеђујемо менторску техничку подршку. Не само женима предузетницима, него свим оним иноваторима који су се пријавили, који су показали да имају довољно и жеље, боље и знања и могућности да спроведу своју иновацију у дело. Мислим да је то оно што се надам да ћемо да повећамо у наредном периоду заједно са Владом Србије, да се обезбеди менторска подршка како би сви ти људи заиста могли своје идеје да спроведу у пракси", истакао је Жарко Петровић, руководилац Сектора за витални развој УНДП Србија.
До сада је обезбеђено суфинансирање у вредности од четири милиона долара, што је омогућило да широм Србије заживи више од 100 циркуларних иницијатива и инвестиција, чија је укупна вредност већа од 30 милиона долара. Оне већ доприносе очувању природних ресурса и отварању зелених радних места.
Коментари