Поларна ноћ је почела – 64 дана без Сунца

Уткијагвик на Аљасци, град смештен око 800 километара северозападно од Фербанкса, има око 4.400 становника, којима нису страни екстремни временски услови. Познат је и по археолошким налазиштима старим преко 1.500 година. Раније се град звао Бароу и представља најсеверније насеље у земљи, смештено на северној падини Аљаске, близу Арктичког океана. Налази се на 71,17 степени северне географске ширине, унутар Арктичког круга.

Док зиме у Уткијагвику карактерише више од 60 дана мрака, током лета град ужива скоро три месеца непрекидне сунчеве светлости. Становници су се прилагодили екстремним условима, а живот се наставља упркос дугим периодима без сунчеве светлости.

Овај феномен је последица нагиба Земљине осе и одликује га непрекидни мрак, при чему једино природно светло потиче од пригушеног сумрака и ауроре бореалис.

Мрачна сезона на Свалбарду траје од краја октобра до средине фебруара, док је период између 14. новембра и 29. јануара њен најинтензивнији део, познат као поларна ноћ. Поларна ноћ је феномен који се јавља у најсевернијим и најјужнијим деловима Земље, када Сунце остаје испод хоризонта дуже од 24 сата, односно на подручју изнад Арктичког круга.

Почетак и крај мрачне сезоне на Свалбарду не разликују се значајно од оних у континенталној Норвешкој. Мрачна сезона је, свакако, јединствен феномен.

Појава поларне светлости – аурора бореалис

Последњих дана на нашој звезди избиле су три снажне соларне ерупције које су усмерене директно ка Земљи. Један од најлепших ефеката оваквих олуја јесте појава поларне светлости – ауроре бореалис, када наелектрисане честице улазе у атмосферу и стварају завесе зелене, љубичасте и црвене светлости, које би овог пута могле да буду видљиве знатно јужније него иначе. Древне културе имале су веома различита тумачења овог драматичног природног феномена.

Пуну величину јужне поларне светлости – ауроре аустралис – углавном могу да виде само пингвини, али понекад је она видљива и људима који живе веома далеко на југу.

Мрачна сезона на Арктику најкраћа је непосредно поред Поларног круга и постепено се продужава што се више приближавамо Северном полу. Пошто се Свалбард налази између копненог дела Норвешке и Северног пола, он има најдужу мрачну сезону у Норвешкој. То објашњава зашто мрачна сезона у Тромсеу траје 49 дана, док у Лонгјербијену траје читавих 113 дана.

Феномен поларне ноћи игра кључну улогу у формирању поларног хладног вртлога – масе хладног ваздуха која тоне изнад Северног пола и утиче на временске услове у северној хемисфери. Овај хладни ваздух повремено може да продре испод стратосфере и да се спусти јужно, преко 48. степена северне географске ширине.

Док зиме у Уткијагвику карактерише више од 60 дана мрака, током лета град ужива скоро три месеца непрекидне сунчеве светлости.