Невидљиви таласи висине небодера топе глечере Гренланда

Истраживачи на Гренланду користили су оптички кабл дуг 10 километара да би пратили како отпадање леденог брега изазива струјање у топлој морској води. Услед разлика у температурама настаје површински цунами, а јаки, скривени подводни таласи интензивирају топљење на лицу глечера. Због оваквог мешања вода губитак леда постаје све бржи, а ледници су, услед пораста температура, све крхкији.

Како се топе глечери – мерења таласа помоћу оптичког кабла на морском дну

Отапање леденог брега настаје када се велики комади леда одвоје од предњег дела глечера и падну у океан. Овај природни процес представља главни узрочник брзог губитка леда гренландског леденог покривача.

Међународни тим истраживача са Универзитета у Цириху и Универзитета у Вашингтону први пут је користио технологију оптичких влакана како би пратио утицај отапања леда и кретања ослобођених комада који доводе до мешања воде отопљеног ледника са топлијом морском водом која се налази испод површине.

„Топлија вода повећава ерозију изазвану морском водом и нагриза базу вертикалног зида леда на ивици глечера. Због тога се ледници брже ломе, а глечери брже губе своју масу“, рекао је Андреас Вијели, професор на Одељењу за географију Универзитета у Цириху и коаутор истраживања, који води кластер под називом „Криосфера“ у оквиру једног од међународних пројеката „Зелени фјорд“ (Green Fjord) у јужном Гренланду.

Резултати мерења и узроци ломова глечера

Током пројекта истраживачки тим спровео је детаљну теренску кампању ради проучавања понашања одламања ледника. Том приликом постављен је оптички кабл дуг десет километара на морско дно, преко фјорда испред глечера Екалорутсит Кангилит Сермијат (Eqalorutsit Kangilliit Sermiat).

Према подацима које је тим истраживача добио на основу акустичког очитавања ситних вибрација забележених дуж кабла, било је могуће формирати слику о томе на који начин долази до пуцања леда и како таласи доприносе том процесу. Било је могуће и измерити типове таласа који се генеришу након одвајања ледених брегова“, истакао је Доминик Греф, водећи аутор студије са Универзитета у Цириху.

Када се ледени брег сруши у воду, површински таласи, које научници називају цунамијима, преплаве фјорд и изазову мешање воде из горњих и доњих слојева, чиме се мешају и различите температуре воде.

Пошто је морска вода у гренландским фјордовима топлија и гушћа од отопљене воде, она тоне ка дубљим слојевима.

Тим је такође детектовао још једну врсту таласа који наставља да се креће између слојева различите густине дуго након што се површина смири. Ови унутрашњи подводни таласи, који могу достићи висине упоредиве са небодерима, не могу се видети са површине, али настављају да мешају воду током дужих периода. На тај начин топла вода овим кретањима повећава ерозију на самој ивици глечера и подстиче даље топљење леда.

„Оптички кабл помогао је научницима да дођу до валидних резултата и да измере невероватан ефекат одламања ледника, што раније није било могуће. Цео наш систем на Земљи делимично зависи од овог леденог покривача. То је осетљив систем који би могао да доживи колапс ако температуре наставе да расту у блиској будућности“, закључио је Доминик Греф, водећи аутор студије са Универзитета у Цириху.