Пожари на депонијама као најзначајнији узрок загађења ваздуха и здравствених проблема

Ове године забележено је више хиљада пожара у земљи и стотине пожара на депонијама. Томе су допринеле високе температуре и дуг период без кише, али и систем управљања отпадом који је на веома ниском нивоу. Истраживања показују да су пожари на депонијама међу најзначајнијим узроцима загађења ваздуха и доводе до озбиљних последица по здравље људи.

Да смо правилно збринули отпад не би ни дошло до пожара на депонијама. У Србији се годишње баци око 250 хиљада тона хране. Она се као и други органски отпад на депонијама претвара у лако запаљив метан. Преко лета горе депоније широм земље, а већи пожари су забележени у Крагујевцу, Ваљеву, Новом Пазару, Краљеву, Лозници…

„Види се од куће – депонија нема ни километар, не можемо ни да спавамо, немамо ову столарију, није дихтовано, него овако пуна нам кућа дима“, прича Милица Грујић из Лознице.

„Од АЗЗС добили смо мобилну станицу и поставили смо је управо на место где је ветар носио највише дима“, каже Томислав Мандић, директор ЈКП „Наш дом", Лозница.

А за кратко време, мерење мобилне станице поставило је Лозницу на прво место листе градова са највећом измереном концентрацијом ПМ честица.

Годишње се бележи око две хиљаде пожара на депонијама, а шта садрже ПМ честице и шта све може да буде опасно у том диму – заправо се не мери.

„Станице које су врло често удаљене у једном коначном броју тачака, то је око 70 у Србији, 35 у Београду, нису детектовале битно пожаре који су удаљени рецимо пет или десет километара. Не могу да детектују, сем пожаре који су близу депоније, као што је Лозница, као што може бити код Београда, код Краљева, али детектују искључиво ПМ честице, евентуално и азотне оксиде. А оно што је најопасније, то су опасна једињења, као што су диоксидни фурани, то се не детектује у стандардном сету параметара које прати државни мониторинг“, изјавио је Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.

На депонијама горе и разне врсте опасног отпада. Истраживање под називом „Изгубљени ваздух“ које је спровео Програм УН за животну средину показало је да утицај на здравље зависи од дужине излагања отровним материјама са депонија.

„Све те супстанце имају једну интересантну физичко-хемијску особину, то су растворљиве у мастима, углавном полициклични, ароматични угљоводоници, тешки метали… Сви оно због те особине јако лако пролазе кроз све наше одбрамбене системе. Крвно-плућна баријера, мождано крвна баријера, плацента, ако хоћете, ако се ради о трудницама. Нажалост, те суптанце, тако унете кроз крвоток и до циљних органа, могу да праве велику штету организму. Могу бити тератогене, чак и штетне по нерођени плод, могу бити канцерогене“, изјавила је прим. др Бранислава Матић Савићевић, специјалиста хигијене са медицинском екологијом.

Пожари на депонијама би могли да се спрече када би се отпад, уместо да гори на депонијама, искористио као сировина и енергент, као што се то ради у већини европских држава, као што је то урађено и у спалионици у Винчи, из које се на тај начин добијају струја и грејање.