Произвели смо скоро десет милијарди тона пластике – Дан заштите животне средине упозорава суморном статистиком

Овогодишња тема Дана заштите животне средине позива на решавање проблема загађења пластиком. То је један од великих изазова са којима се суочава и Србија – оцењује министарка заштите животне средине, на скупу у Европској кући, који је организован у оквиру Европске зелене недеље.

Следеће године Србија добија национани инвентар амбалажног отпада који садржи микропластику, а циљ је да до 2030. пређемо на циркуларни модел првреде.

У претходне четири године уклоњено је више од хиљаду дивљих депонија, а министарство интензивно ради на подизању капацитета управљања отпадом, наводи ресорна министарка.

„Посвећено радимо на стварању како регулаторних предуслова за смањење пластичног отпада, тако и на реализацији конкретних пројеката који нас воде до циља, а то је управљање свим врстама отпада до крајњег корисника, по савременим светским стандардима. Наша заједничка будућност су зелене идеје, иницијативе и пројекти који доносе мања отпада, како од пластике, тако и од осталих врста отпада, чиме обезбеђујемо бољу заштиту животне средине и зато је потребно да их заједно подржавамо“, наглашава Сара Павков, министарка заштите животне средине Србије.

Европска унија је највећи донатор сектору животне средине у Србији. Уложено је више од 600 милиона евра у грантове и 300 милиона евра у суфинансирање пројеката.

„Микропластика је у у храни, води, чак и ваздуху. Загађење прети и природи и људском здрављу. Да би смањили негативан утицај пластике морамо се бавити читавим циклусом од производње до одлагања. Србија и ЕУ су блиски партнери у решавању тог изазова“, наводи Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.

Процењује се да је само у прошлој години у свету настало 400 милиона тона пластичног отпада.

„Од врха Монт Евереста до дубина океана загађење пластиком је свуда. Дакле, ради се о глобалној кризи која захтева колективан глобални одговор, да размислимо о томе како живимо, како производимо и какви смо потрошачи како бисмо помогли планети“, напомиње Матилде Морт, стална координаторка УН у Србији.

„Борба за чисту животну средину не изискује само финансије и боље јавне политике него и јавну свест и акцију, посебно међу младима“, наглашава Јакуп Бериш, стални представник УНДП-а у Србији.

Од средине прошлог века човечанство је произвело више од девет милијарди тона пластичних материјала, а од тога је седам милијарди тона постало отпад који је завршио у земљишту, рекама, океанима.