Делфини себи дају имена, а њихова комуникација некада подразумева и тајне информације

Делфини живе у сложеним друштвима где свака животиња има мали број блиско повезаних јединки и већи број лабавијих сарадника (што се не разликује много од наших друштвених мрежа). Они се у великој мери ослањају на интеракције како би одржали друштвену равнотежу.

Научници одавно знају да делфини користе „карактеристичне звиждуке“ да би се међусобно идентификовали, али и радили од других животиња. У једној недавној студији представљени су докази који сугеришу да ти звуци, налик звиждуцима, могу садржати више информација од оних које упућују искључиво на сами идентитет.

Јединствен, али променљив звук

Делфини користе разне звукове да би комуницирали. Постоје две широке категорије оглашавања: карактеристична звиждања (препознатљиве врсте звиждања које су јединствене за сваку јединку) и не-сигнална звиждања (остала).

Делфини користе јединствене фреквентне обрасце својих карактеристичних звиждања да би објавили свој идентитет. Они развијају ове сигнале док су млади и одржавају их током целог живота.

Приликом интеракције са другима, до 30 одсто звиждања делфина може се састојати од његовог карактеристичног звиждања. Често постоје извесне варијације у звиждању неких јединки.

То је навело Екатерину Овсјаникову из Школе за животну средину Универзитета у Квинсленду, да са својим тимом истраживача анализира равнотежу између стабилности и варијабилности карактеристичних звиждања како би тестирали да ли могу да садрже више информација од оних које се односе на идентитет звиждач.

Слушање и снимање звиждања

Године 2017. и 2018. године, истраживачки тим је направио звучне снимке групе индо-пацифичких делфина (tursiops aduncus) који живе у водама у близини одмаралишта Тангалума Ајланд близу острва Мортон, код обале Бризбејна у источној Аустралији.

„Прикупили смо много примера карактеристичних звиждања које производе исте животиње. Такође смо користили податке из ранијих истраживања и снимке прикупљене од исте групе 15 година раније. Открили смо да, иако су звиждуци били изузетно стабилни у својим фреквентним обрасцима, они су варирали у одређеној мери, и та варијабилност је такође остала слична током година. То сугерише да, иако фреквентни обрасци звиждука кодирају идентитет, они вероватно преносе и више информација, као што су емоционални или контекстуални знаци", изјавила је Екатерина Овсјаникова.

„Наша студијска група животиња била је премала да би се извели коначни закључци, али наши налази су показали да мужјаци показују већу варијабилност у својим потписним звиждуцима него женке. То би могло бити повезано са разликама у њиховим друштвеним улогама и природом њихових интеракција са другима. Такође смо идентификовали звиждук сличан оном којим се исказује идентитет, али је био дељен између свега неколико јединки. То подржава недавна открића да постоје групе делфина које вероватно имају заједничке колективне карактеристичне звиждуке, поред оних индивидуалних.

Људи носе информације о идентитету у цртама лица. Истовремено, тако преносимо много додатних информација, укључујући емоционалне и контекстуалне знакове, кроз разне изразе лица. Као и карактеристични звиждуци, наша лица комбинују стабилност и варијабилност у свом „информационом пакету“", навели су научници. Ето аналогије са комуникацијом међу људима.

Разумевање комуникације делфина помаже нам да боље разумемо изазове са којима се ове животиње суочавају у свету који је све више погођен људским фактором, као што је загађење буком у океанима. То је све актуелнија тема међу истраживачима морске биоакустике, али ретко је у првом плану јавности.

Бука која заслепљује

За делфине, наводе стручњаци, заглушујућа бука бродова била би еквивалент томе да људима читав свет, односно комплетна околина постане замагљена. Замислите како би било сналазити се кроз живот, склапати пријатељства, клонити се лоших веза и бити друштвено ефикасан (што је неопходно за опстанак), ако не можете препознати ничије лице или видети њихове изразе лица.

„Разматрање о сигналима које користе и шаљу делфини, о њиховом карактеристичном звиждуку, као информативном еквиваленту наших лица, и на крају, поређење са нашим важним чулима и методама комуникација, може нам помоћи да видимо (и чујемо) свет из перспективе делфина, што је важно за бројне екосистеме и животну средину", пишу истраживачи предвођени Екатерином Овсјаниковом из Школе за животну средину Универзитета у Квинсленду.