Словенци направили двометарску макету првог описаног пећинског инсекта на свету

Модел је урађен према правој пећинској буби, која је снимљена у 3Д технологији уз помоћ компјутерског микротомографа.

Дужина оригиналног примерка танковрате бубе из Постојнске јаме је само 13 милиметара од врха пипака до канџе задње ноге. На основу компјутерског 3Д дигиталног модела који је припремио Институт за грађевинарство Словеније, Матић Кајзар из компаније МА-3Д Дизајн урадио је изузетно увећан физички модел бубе од акрилонитрил-стирен-акрилата.

Истовремено, у Институту за грађевинарство Словеније су објаснили да њихова високотехнолошка опрема омогућава анализу и најситнијих детаља спољашњости и унутрашњости животиња, све до микронске резолуције, што је кључно за овакав рад.

Модел, поред тога што има два метра, одликује се изузетном морфолошком сличношћу са правим танковратим инсектом Leptodirus hochenwartii, јер су сви детаљи урађени, укључујући фарбање у оригиналне боје. Модел инсекта је део сталне поставке Природњачког музеја Словеније.

Како се наводи на сајту музеја, танковрати ровац је права пећинска животиња и опстанак јој зависи од сталне температуре и влаге у пећинама, па не може да опстане ван пећинског окружења. Инсект је адаптиран на подземне услове живота, зато има издужене ноге и антене, али нема крила, пигмент ни очи.

Откриће прве пећинске бубе је од посебног значаја за историју словеначке ентомологије, јер је то први описани пећински инсект уопште, наводе у музеју. До тада науци није било познато да инсекти могу да живе у пећинама.

Танковрату бубу је у Постојнској јами 1831. године пронашао помоћник фењерџије Лука Чеч, када је истраживао новооткривени део пећине. Уступио га је, као лаик, грофу Францу Хохенварту, који га је поверио чувеном ентологу Фердинанду Шмиту на стручну обраду. 

Године 1832. Шмит је описао пећинску бубу у свом научном раду "Beitrag zuKrain’s Fauna" као нови род и нову врсту – Leptodirus hochenwartii. 

Додао је и крањско име – дробновратник, које бисмо могли превести као танковратић. Класификовао је и сасвим нови род, Leptodirus. У овом Шмитовом раду први пут је научно описана пећинска животиња.

У овом раду, Шмит спомиње племића, грофа Франца Хохенварта, члана учених друштава и и пријатеља ентомологије и пише да је дробновратника, постојинску бубу, "открио" заправо пронашао управо овај гроф по чијем је презимену и регистровао новооткривену врсту.

Луку Чеча, помоћника фењерџије, који је најзаслужнији за ово откриће - није споменуо.