Читај ми!

Борба за опстанак Великог коралног гребена

Испод тиркизних вода код обала Аустралије налази се једно од светских природних чуда, подводна разнобојна џунгла која врви од живота за коју научници кажу да показује неке од најјаснијих знакова климатских промена. На два степена глобалног раста температуре остајемо без свих светских гребена, упозоравају стручњаци

Велики корални гребен, оштећен, али не и сломљен утицајем климатских промена, подједнако улива наду и позива на забринутост док се истраживачи утркују да открију како може да преживи на планети која се све више загрева.

Власти покушавају да купе време гребена комбиновањем древног знања са новом технологијом. Они проучавају репродукцију корала у нади да ће убрзати поновни раст и прилагодити га тако да може да се носи са топлијим и немирнијим морима.

Подводни топлотни таласи и циклони делимично изазвани емисијом гасова стаклене баште девастирали су неке од 3.000 коралних гребена који чине Велики корални гребен. Његове воде препуне су ђубрета, а повећање популације бодљикавих морских звезда готово да је истребило корале.

Истраживачи кажу да климатске промене већ представљају изазов за живахну морску надградњу и све што зависи од ње и да ће доћи до још више разарања.

„Ово је јасан сигнал који климатске промене шаљу. То ће се дешавати изнова и изнова. Биће то ролеркостер“, рекла је Ен Хогет, директорка истраживачке станице на острву Лизард, о континуираној штети коју Гребену наносе јаче олује и подводни топлотни таласи. 

Подводни Колос који се види из свемира годинама посрће 

Милијарде микроскопских животиња званих полипи изградиле су овог запањујућег подводног Колоса дугог 1.400 миља. Велики корални гребен види се из свемира и стар је можда милион година. Дом је хиљадама познатих биљних и животињских врста и може се похвалити туристичком индустријом од 6,4 милијарде долара годишње.

„Корали су инжењери. Они граде склониште и храну за безбројне животиње“, објашњава Мајк Емсли, шеф програма Дугорочног праћења Гребена на Аустралијском институту за науку о мору.

Емслијев тим је, током 37 година посматрања и истраживања, видео да последице постају све веће, а да природне катастрофе погађају подручје све чешће.

Топлотни таласи последњих година натерали су корале да протерају безброј сићушних организама који напајају гребене фотосинтезом, доводећи до тога да гране изгубе боју, то јест да „побеле“.

Без ових алги, корали не расту, могу постати крхки и обезбеђују мање биљних и животињских организама неопходних за опстанак скоро 9.000 врста зависних од гребена.

Циклони су у протеклих десетак година уништили хектаре површина под коралима. Сваки од њих је био историјска катастрофа за себе, али без довољно времена између таквих догађаја, гребен није могао да се опорави.

Међутим, у последњем топлотном таласу, Емслијев тим приметио је да нови корали ничу брже него што се очекивало.

„Гребен није мртав! То је невероватан, леп, сложен и изванредан систем који има способност да се опорави ако добије шансу, а најбољи начин да му дамо шансу је смањење емисије угљеника“, истакао је Емсли.

Нема одмора док траје обнова Великог коралног гребена 

Први корак у владином плану обнове Гребена је настојање да се боље разуме загонетни животни циклус самог корала.

Због тога, десетине аустралијских истраживача улазе у море када су услови повољни за репродукцију. То се дешава једном годишње и то на преласку зиме у пролеће.

Међутим, научници кажу да је то преспоро ако корали желе да преживе глобално загревање. Зато сакупљају коралне полне ћелије током размножавања корала и потом у лабораторијским условима тестирају начине да убрзају репродуктивни циклус корала и подрже гене који им омогућавају преживљавање на вишим температурама.

Једна таква лабораторија, првобитно трајект накнадно прерађен у „научну баржу“, плута поред обале острва Кономи, на два сата вожње чамцем од копна државе Квинсленд.

Карли Рендал, која је на челу Програма обнове корала при Аустралијском институту за науку о мору, често је окружена кофама пуним примерака корала и експерименталним технологијама за садњу корала.

Дугорочни план, како наводи, је да се сваке године узгаја на десетине па и стотине милиона беба корала и да се они потом посаде дуж Гребена.

Рендалова је то упоредила са садњом дрвећа помоћу дронова, али под водом.

Њене колеге успешно су узгајале корале у лабораторији ван сезоне, што је кључни први корак да се у великој мери уведу генетске адаптације као што је отпорност на топлоту.

Инжењери дизајнирају роботе који ће бити на броду који би користио подводне дронове. Ти дронови би причврстили генетски одабране корале на гребен помоћу штипаљки у облику бумеранга.

Корали у посебно одабраним областима ће побољшати „природне процесе опоравка“ Гребена који би на крају преузели посао који су људи радили да би Гребен опстао кроз климатске промене.

Аустралију су протеклих година погодили незапамћени пожари, поплаве и циклони погоршани климатском нестабилношћу.То је довело до промене политичке климе у земљи јер су гласачи постали све више забринути за климатске промене, помажући у стварању новог националног руководства на овогодишњим савезним изборима, оцењује Бил Хер, извршни директор „Клајмат аналитикса“.

Нова влада левог центра Ентонија Албаниза усвојила је закон о достизању нето нулте емисије угљеника до 2050. године, што укључује смањење гасова стаклене баште за 43 одсто до 2030.

Аустралија је један од највећих светских извозника угља и течног природног гаса и заостаје за циљаним емисијама великих индустријских земаља.

Нова влада је блокирала ископавање угља у близини Великог коралног гребена, али је недавно дала дозволе другим термоелектранама.

Такође, наставља се са улагањем како би се повећала природна способност Гребена да се прилагоди клими која се брзо загрева.

Гребеном величине Италије, као националним парком управља Управа морског парка Велики корални гребен.

Главни научник Управе морског парка Дејвид Веченфелд наводи да је „упркос недавним утицајима климатских промена, Велики корални гребен и даље огроман, разнолик, леп и отпоран екосистем“.

На два степена глобалног раста температуре остајемо без гребена 

Међутим, то важи сада, у свету у којем је температура порасла око 1,1 степен Целзијуса.

„Како се приближавамо порасту од два степена Целзијуса и свакако док будемо прелазили ту границу, изгубићемо светске коралне гребене и све предности које они дају човечанству“, упозорио је Веченфелд.

Према његовим речима, корални гребени су, као дом за преко 30 одсто морског биодиверзитета, неопходни за живот стотина милиона људи широм тропских крајева.

Гребен је део националног идентитета Аустралијанаца и од огромног је духовног и културног значаја, истакао је Веченфелд.

За сада је узгој разних врста на целом Гребену и садња корала изводљива научна фантастика.

Ипак, прескупо је да се обим повећа до нивоа потребних да би се „купило време“ док човечанство полако смањује емисије, објашњава Карли Рендал, али додаје да би у року од 10 до 15 година дронови могли бити у води.

Ипак, Рендалова упозорава да роботи, фарме корала и вешти рониоци „апсолутно неће бити довољни ако емисије не буду стављене под контролу“.

„Ово је један од многих делова комплета алата који се развија. Али ако не можемо да ставимо под контролу емисије, немамо много наде за екосистем гребена“, поручила је Рендалова.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 08. мај 2024.
21° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара