Где и како се бацају искоришћени шприцеви, игле, лекови са истеклим роком важности

Већина грађана Србије у својим домовима, у некој фиоци, има кутију са лековима, наравно оним које редовно користимо, али ту се нађу и лекови који нам више нису потребни, као и они којима је истекао рок трајања. Одговор на питање шта радити са тим лековима потражили смо у Апотекама „Београд“.

Закон и Правилник о управљању фармацеутским отпадом ступили су на снагу 2019. године и јасно дефинишу начин збрињавања фармацеутског отпада наших грађана.

„Оно што није до краја дефинисано и што ствара проблем јесу трошкови управљања отпадом. Закон каже да је произвођач или увозник лекова дужан да плати трошкове збрињавања. Тај моменат јесте проблем јер се не каже на који начин ће произвођачи и увозници то платити, нити коме ће платити, како би оператери, односно фирме које се баве збрињавањем своју услугу могле да наплате. Проблем је у механизму плаћања“, рекла је за јутарњи програм Радио Београда 1, Десанка Николић из Апотека „Београд“.

Фармацеутски отпад се углавном извози, а затим и уништава у спалионицама у иностранству што је процес за који се издвајају значајне суме новца.

„Сам процес одлагања отпада за грађане је једноставан, у апотекама постоје црвени контејнери у које они могу одложити лекове. Апотеке имају проблем зато што немају могућност лагеровања велике количине фармацеутског отпада. Ми морамо имати континуитет изношења тако прикупљеног отпада, а апотеке то немају јер оператери питају коме ће наплатити ту услугу. Не могу је наплатити од нас већ, по слову Закона, од произвођача и увозника лекова, и ту настаје проблем“, додала је Николићева.

Не бацајте лекове у ђубре

Медицински отпад, игле, шприцеви, ампуле и остала опрема захтева јасно утврђен процес уништавања, али требало би истаћи да ни лекове са истеклим роком трајања не би требало бацати у ђубре.

„Лекови садрже активне супстанце које кад су у већој количини могу бити опасне по животну средину, могу завршити у водотоцима, загадити земљиште и никако их не треба третирати као комунални отпад и на тај начин одлагати“, упозорава Десанка Николић.

Шта радити са старим топломерима и апаратима за мерење притиска који у себи садрже живу?

„Топломери и апарати за мерење притиска нису фармацеутски отпад, то су медицинска средства чије је пуштање у промет још 2011. године забрањено. Они се користе само за професионалну употребу. Апотеке не могу да преузму та средства, а грађани који поседују такве уређаје могу да се обрате директно оператеру који се бави уклањањем отпада“, савет је Десанке Николић из Апотека „Београд“.