Животиња за коју се сматра да је инспирација за морске сирене – изумрла у Кини

Риболов и саобраћај на води су такође међу разлозима због којих је активност дугонга опала, рекао је професор Семјуел Турви са Института за зоологију ЗСЛ, који је налазе описао као „позив за буђење” како би очување врсте ставило на листу приоритета.

Од 1988. године, дугонг је класификован од стране Кинеског државног савета као национално и кључно заштићена животиња, што му пружа највиши ниво заштите. Међутим, нема података о присуству дугонга у Кини од 2008. 

„Наша нова студија показује снажне доказе о регионалном губитку још једне харизматичне водене врсте сисара у Кини – нажалост, поново изазване неодрживом људском активношћу”, рекао је Турви, један од аутора истраживања објављеног у часопису Royal Society Open Science.

Дугонзи су посебно зависни од станишта богатих морском травом коју једу а које је, такође због загађења и нове инфраструктуре, на обалама све мање.

Турви је рекао да су корита морске траве такође подложна процесу који се зове еутрофикација – када се цветају алге због повећања хранљивих материја у води које је проузроковао човек, као што је изливање из канализација. То „смањује способност светлости да продре кроз морску воду и на тај начин спречава фотосинтезу морске траве”, објаснио је Турви.

Иако се напори за обнову и опоравак морске траве сматрају приоритетом за очување у Кини, процес обнове може бити дуготрајан и можда је већ прекасно за популацију дугонга.

Прикупљање локалног знања 

Др Хајди Ма, постдокторски истраживач на Институту за зоологију ЗСЛ и коаутор студије, рекла је да су истраживачи спровели анкете у четири јужне поморске провинције дуж приобалног региона Јужног кинеског мора како би прикупили локално знање о виђењима дугонга.

Истраживачи су такође анализирали историјске податке који покривају прошла кретања дугонга и активности у Кини.

Аутори студије рекли су да би „поздравили све могуће будуће доказе” о томе да дугонзи и даље „трају” у Кини – међутим, њихово истраживање не показује никакве недавне доказе о преживљавању дугонга у њиховим познатим стаништима у водама копнене Кине.

Изван Кине, популације дугонга могу се наћи у тропским и суптропским обалним водама од Вануатуа до југозападних острва Јапана. Они су глобално угрожени и на листи су Међународне уније за заштиту природе као рањиви. Могу да достигну тежину до пола тоне, тромо се крећу, а једу искључиво биљке.

Ново истраживање је „отрежњујући подсетник да до изумирања може доћи пре него што се развију ефикасне акције очувања”, закључио је Турви.