Моруну смо истребили из Дунава, остало нам је још само пет врста јесетри

Иако су надживеле диносаурусе, јесетре су данас међу најугроженијим врстама животиња на Црвеној листи Међународне уније за природу, која је најмеродавнији приказ стања биљног и животињског света на планети. Пре десетак година било је угрожено 85 одсто врста јесетри, а данас су угрожене све.

Скоро две трећине врста јесетри и веслокљунки сада је означено као критично угрожено, док је службено проглашено регионално изумирање јесетарске врсте у Дунаву.

„Истина је да немамо довољно мера заштите, а притисци и даље расту и увећавају се. Дунав је једно од најважнијих станишта преосталих јесетри у Европи, а ми смо још одавно изградили хидроелектрану 'Ђердап' која је значајно пореметила и миграторне токове и изменила ток Дунава, што је имало огроман утицај, поред излова и других проблема. Конкретно, код нас више нема моруне која се некад изловљавала и била атрактивна за риболовце. Данас, укупно гледајући Дунав, од шест врста јесетри, једна је потпуно изгубљена, док од осталих пет, четири су крајње угрожене, што је највећа стопа угрожености на Црвеној листи, док је једна, кечига, можемо рећи у најбољој ситуацији, али је и она угрожене. Као што знамо, у Србији је она недавно стављена под забрану лова и заштићена, али сада је време да то спреведемо у праксу, и да се та забрана излова заиста и контролише, као и прилов. И да се спрече даљи притисци на реке који се гомилају, посебно на Балкану, јер ћемо изгубити и ово што је успело да преживи преко сто милиона година“, наглашава Милица Мишковић из Међународне уније за заштиту природе.

Што се тиче биљног света, с обзиром на то да је у питању велика скупина организама, још увек недостају подаци да би се добиле прецизне процене као у случају животињских врста, али је евидентно да је велики број врста угрожен.

„Конкретно, губимо читаве комплексе шума, губимо целе екосистеме где се мења вегетација или се потпуно уништава. За Балкан је карактеристично то што имамо јако високу стопу ендемизма и имамо доста биљака које су преостале као реликти из глацијалних периода, а које су присутне само на Балкану и нигде више, као што је Панчићева оморика, за коју сви знају, а која данас јесте угрожена. Или биљка гороцвет који је некада у Војводини био широко заступљен а данас се јако тешко налази“, додаје Мишковићева.

Биљке су изузетно осетљиве на услове станишта, а данас је и голим оком видљиво колико се ти услови мењају. Пожари у летњим сезонама који су додатно узроковани и потпомогнути климатским променама, односно екстремним врућинама. У таквим ситуацијама имамо додатно отпуштање угљен-диоксида у атмосферу, што још више погоршава ситуацију. С друге стране, губимо вегетацију, губимо читаве екосистеме који не само да треба да везују тај угљен-диоксид, већ треба и да нам помогну да ублажимо и да се адаптирамо на сада већ неизбежне климатске промене.

„Океани су најважнији живи екосистем који одржава сав живот на овој планети, а корали су очигледан пример како се и у њима мењају услови, колико је загађење, колико се отопљавање воде и промена струја, као и отапање глацијалних површина на Северним половима мења комплетну слику океана, који су нама жила живота“, истиче Мишковићева.

Како би се ситуација бар мало поправила доносиоци одлука би морали у свим развојним плановима и пројектима да уврсте ставке која су засноване на одрживим решењима. Са друге стране, директна експлоатација и еколошки криминал није довољно да заштитимо само на папиру, већ се морају имати механизми контроле и спроводити их у пракси. На крају, и ми као просечни грађани морамо имати одговорност, закључује Милица Мишковић из Уније за заштиту природе.

У Србији је две трећине живих врста угрожено и због тога су под строгом заштитом.
Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, обухваћене су 2.633 дивље врсте, а под строгом заштитом су 1.783, од чега су чак 1.042 врсте животиња. Међу строго заштићеним врстама је 50 врста сисара и 307 врста птица.