Помор шкољки на језеру Ћелије је природан процес, нема разлога за забринутост

Смарагдном површином Ћелијског језера, на којем лети многи купачи потраже освежење, а риболовци добар улов, крајем јуна заплутале су шкољке. Најпре у горњем, а потом и у средишњем басену у Васићима.

„Више шкољки на обали него рибе на струни и на удицама. Неко каже, мештани, да је због топлоте воде, мањка кисеоника или нешто друго. То сад нисам ни компетентан нити знам шта да кажем. Претходних дана скупљао сам их и на наких два сата. Скупим једно 15,17, 20. Прође неких два сата, ја поново. Јуче их је било, али много мање. Изгледа да се смирило“, каже Саша Радовановић, риболовац из Крушевца.

Прелиминарни резултати анализа узорака воде које је, након првих случајева угинућа, крушевачки „Водовод“ послао Институту за јавно здравље Србије, показале су да у језеру Ћелије нема токсичних метала и металоида. То ће, верују, потврдити и анализе муља и љуштура шкољки које ће урадити Институт за земљиште у Београду.

„Да је нешто токсично ракови су најосетљивији, а ми имамо пуно језеро ракова. Значи, први би ракови страдали. Разлог је природна смрт. Језеро има 44 године, то је прва генерација која се населила у језеру. Ово је Анодонта цyгнеа, барска шкољка, највећа слатководна језерска шкољка чији је максимални век 40 година. То је та генерација која је прва населила језеро и сад природно умиру“, тврди биолог Слободан Грашић из ЈКП Водовод Крушевац.

Физичко хемијске и микробиолошке анализе језера Ћелије редовно обавља и крушевачки Завод за јавно здравље. Добијене вредности су у границама нормале, а ниво воде, температура и концентрација кисеоника на нивоу прошлогодишњих и очекиваних за ово доба године.

Стотинак љуштура са обале језера у Златарима прошле недеље прикупљено је у оквиру јавних радова које крушевачки „Водовод“ годинама организује у сарадњи са НСЗ. Током тих активности прикупи се између три и четири хиљаде џакова чврстог отпада са језера Ћелије током године.