Професор Ратко Ристић: Србија није дужна да заступа интересе приватних рударских компанија

– Нама је потребан тај диверзитет и што већи број различитих стручњака, јер проблематика заштите животне средине није привилегија било које парцијалне области. Ми смо управо због тога и састав одбора конципирали да буду заступљене и техничко-технолошке науке, и природне науке, и друштвено-хуманистичке науке, и медицинске науке.

Укључили смо представнике наших института, али и представника студената. И поред два проректора универзитета, мислим да ћемо обезбедити једну репрезентативност.

Колико су до сада универзитетски професори, а колико студенти показивали интересовање за заштиту животне средине?

– Чини ми се да је сензибилитет за проблеме животне средине развијенији код младих људи, што је јако добро, ипак они долазе после нас. Волео бих да се већи број професора и истраживача са Универзитета у Београду укључи у ове теме, јер то би подигло квалитет свих јавних дискусија на ту тему, а мислим да би доносиоцима одлука то био изузено добар путоказ у ком смеру треба да иду.

Може ли уопште да се поставља питање да ли је битнији привредни развој или зажтита животне средине?

– Ако је на глобалном нивоу потпуно јасно да је храна капитал будућности, да за квалитетну производњу хране морате имати квалитетно земљиште, водне ресурсе, а Србија има изузетан потенцијал, јер имамо више површине пољопривредног земљишта и бољег квалитета него, рецимо, једна Холандија која заради 80 милијарди евра годишње од извоза пољопривредних производа, а ми не добацимо ни до четири и по, пет милијарди.

Имамо један потпуно неискоришћен ресурс и ако га обазриво, одговорно користимо то је капитал, вредан залог за нашу будућност. Србија није дужна да заступа интересе приватних рударских компанија, било домаћих било страних. Рударење да, али само у оквиру онога што је јасно дефинисан јавни, а тиме и национални интерес.

Поред пољопривреде, коју сам поменуо, Србија има изузетне развојне и економске могућности у домену машинства, у домену производње намештаја, у домену софтверског инжењерства, извоза ИТ услуга.

На шта треба да се фокусирамо да имамо привредни раст, а да сачувамо животну средину?

– Друштвени развој мора да има квалитетну привредну и економску основу, али је друштвени развој уз високе стопе економског раста потпуно бесмислен ако ми раубујемо наше примарне природне ресурсе, мислим на воде, земљиште, на биодиверзитет, на квалитет простора у коме обитавамо, јер то ће неминовно да има стравичне последице по здравље становништва.

Нама је најважније да сачувамо здравље нашег становништва, а претпоставка за то је здрава животна средина. Само оне економске активности које се на један одржив, дакле, користан и не штетан начин уклапају у то су прихватљиве и добродошли су сви инвеститори који нас тако виде.

Данас су најважнији ресурси у свету чист ваздух, чиста вода, земљиште и храна. Да ли ми умемо да чувамо те ресурсе које имамо?

– У времену које долази, поготово у светлу ове страшне украјинске кризе, потпуно је јасно да је храна прави капитал и прави залог стабилности било које заједнице и требало би много више пажње да посветимо очувању наших изузетно вредних земљишних ресурсана, и да се посветимо на један стратешки начин озбиљнијој производњи хране од које Србија, уз све ове остале високе технологије, прихватљиве индустријске видове производње, заиста можемо да изградимо једно просперитетно и имућно друштво.