Професор Фат пливајући Дунавом испитује ниво загађености ове међународне реке

Професор Андреас Фат наглашава да плива за Дунав и за науку. Циљ му је да прикупи узорке дунавске воде и скрене пажњу на токсине и микропластику која се налази у воденој жили број један Европе, како зове реку Дунав.

Домаћин екипе професора Фата у Београду је Ненад Пешут, председник Удружења „Речни ракови“ који се годинама бори за здравији Дунав.

Гост Јутарњег програма, професор Фат, до сада је препливао 1.506, а пред њим је још 1.168 километара, како би стигао до Црног мора. Дневно у просеку плива између 30 до 70 километара у зависности од струја у Дунаву.

„Сада ме чека Ђердапска клисура где вода није толико брза и то ће бити тешко, али после тога, биће све лакше“, каже професор.

Када је кренуо из Немачке, температура воде је била само 11 степени, али сада је већ око 21 степен, и како каже, пријатно је за пливање.

Признаје да се пливајући поред Београда осећа лоше јер зна да се у Дунав испуштају отпадне воде без икакве прераде, што никако није добро, али се нада да ће његов напор помоћи да заједно очистимо ту воду.

Реке су огледало друштва

„Дунав је међународна река и хемикалије које налазимо у води нам говоре како људи живе, које лекове узимају, како прерађују отпадне воде, како одлажу пластични отпад... То је велики друштвени проблем у целом свету, јер више од девет милиона тона пластичног отпада испуштамо у океане и реке“, наглашава Андреас Фат.

Више од четири милиона тона микропластике путује Дуновом до Црног мора, која у споју са другим полутантима из отпада, представља велики проблем за људско здравље и природу.

„Микропластика је као тројански коњ који у наше тело уноси загађиваче. Зато радимо на томе да подигнемо свест како би људи водили рачуна о томе како одлажу смеће, да чисте реке, да учествују у програмима чишћења“, додаје гост из Немачке.

Треба да се плашимо резултата испитивања квалитета воде у Дунаву

Пластика сама по себи није толико опасна, али је опасна ако заврши у води, наглашава професор. Зато је неопходно објаснити људима како се макропластика претвара у микропластику и зашто је све то опасно.

Професор је препливао и реку Рајну и Тенеси и како наглашава схватио је да овим својим подухватом може да утиче на политичаре и своје колеге истраживаче. Од 2014. године су започела истрживања микропластике и све више публикација се објављује на ову тему.

„Схватио сам да овај спој пливања и истраживачког рада одличан за друштво јер је ово пре свега друштвени проблем. Када објавите неки рад, то прочитају научници, али проблем је да допремо до друштва, да људи буду свесни како сами утичу на квалитет воде“, истиче професор.

Истраживање ће бити објављено захваљујући подршци Универзитета у Бечу и Фуртвангену, као и Технолошког центра у Карлсруеу. Неки резултати су већ објављени на сајту екпседиције професора Андраеаса Фата и ажурирају се свакодневно.