Како да грађевинарство буде у служби екологије и одрживости

Од учесника из Холандије, српска престоница је на поклон добила аутентичну врсту лале, која ће носити име по првој жени архитекти у Србији – Јелисавети Начић. Лала Јелисавета красиће и друге градове широм света и тако Србију промовисати у иностранству.

Екологија све више диктира трендове у архитектури, а дрво се враћа на велика врата као најпожељнији материјал. Тако се и српски храст, у виду иновативног пода, нашао у многим здањима у Милану, винаријама у Паризу и највећим дизајнерским кућама.

„Радимо чеоно сечење дрвета на начин да правимо дизајнерске подове у овом случају иза мене можете видети под који је дизајнирао француски дизајнер Рафаел Навот, који ми производимо по његовом дизајну. Производи су инспирисани калдрмом Париза из 18. века и цео производ је домаће производње – српски храст у потпуности“, каже Владимир Аџић из „Премијер концепта“ из Београда.

Црни Опус, из Србије, у наредне четири године, красиће зидове продавница „Луј Витон“. Још један природни материјал поново проналази своје место у грађевини – камен обложен смолом. Погодан је за поплочавање спољних површина.

„Иновативно је то што су успели да споје камен и смолу да то буде чврсто и отпорно на ударце и хабање на спољашњи утицај. У питању је иновативна технологија и материјал који се прави у 19 боја“, наводи Јелена Раичевић из компаније „Унија промет“ – Београд.

Захваљујући иновативној машини за дробљење, смањиће се грађевински комунални отпад.

„Машина дроби грађевински отпад има магнетни сепаратор тако да одваја метал од неметала самим тим се смањује габаритност грађевинског отпада, тако да је транспорт самог материјала доста лакши, као и само одлагање“, објашњава Коста Гавриловић из УНИВАБ-а.

Светски тренд је озелењавање зграда. На београдском сајму, Холанђани су показали како бетонске зграде могу да озелене.

„Увек постоји могућност да се примени зеленило на зградама, у виду кровних и вертикалних башта. Постоји могућност и да се већ озидани обејкти озелене, само је потребна сагласност и сарадња са локалним властима. То више није само тренд у градњи већ је неопходно за целу планету, с обзиром на то да се на тај начин решава проблем кишнице, високих темепратура и загађења на глобалном нивоу. Ми смо наше старе фабрике комплетно реновирали и направили стамбене комплексе под зеленилом“, истиче Ханс Бустер из холандске компаније „Вита Верде“.

Једна од најпознатијих зелених зграда у Холандији је зграда Труди Тауер Форест торањ, познатији као вертикална шума. У Србији би до 2025, према пројекту Зелени градови Србије, требало да буде озелењено 40 одсто градских површина.

Препорука је и да зелена грађња буде део свих будућих пројеката. Корисно искуство биће и посета српских урбаниста Холандији следеће недеље.