За чистији ваздух постоји решење – вештачка интелигенција

Већ годинама подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је ваздух загађен у свим већим градовима у Србији. План квалитета ваздуха за период од 2021. до 2031. предвиђа мере за смањења загађења у индустрији, саобраћају, енергетици, грејању и унапређење мониторинга квалитета ваздуха и информисања грађана.

Неке од мера су: потпуна забрана саобраћаја за доставна и теретна возила у периоду од 7-20 часова, изградња инфраструктуре за електрична возила, изградња бициклистичке инфраструктуре, развој система јавних бицикала, олакшице за куповину бицикала и троринета, проширење постојеће топловодне и гасоводне мреже, гашење котларница, уређење депоније у Винчи, повећан инспекцијски надзор емисија загађујућих материја из индустријских објеката, топлодалековод Обреновац-Београд, субвенције за енергетску ефикасност, пошумљавање и повећање процента зелених површина Београда, фаворизовање зелене градње, интензивирање информисања о квалитету ваздуха.

Развој компјутерских технологија омогућио је да се применом математичких модела
изврши прогноза квалитета ваздуха. Аналогно временској прогнози, могуће је да се са одређеном вероватноћом предвиди квалитет ваздуха у предстојећим данима. Ово је веома важно, посебно када се прогнозира да ће доћи до погоршања квалитета ваздуха. На тај начин отвара се могућност да се превентивно реагује и примене одговарајуће мере како би се у што већој мери смањиле концентрације загађујућих материја и изложеност становништва.

Постојећи мониторинг обухвата праћење ПМ 2,5 И ПМ 10 честица, сумпор-диоксида, приземног озона, азот-диоксида.

– Урбане средине садрже више од 5.000 загађујућих материја у атмосфери.Оно што се мери подразумева углавном оне критеријумске, што значи да их има 8 директно у гасном стању. Квалитет ваздуха са становишта оног што би требало да представља је далеко подцењен, ми не можемо заиста знати какав је квалитет ваздуха и какав је његов утицај на здравље људи без познавања свих хиљада загађујућих материја. Оно што се мери су гасни оксиди нпр азота , сумпора, озон, угљен-моноскид, суспендоване честице и одређени тешки метали, евентуално бензоапирен. У мониторингу се најчешће налазе нека од испарљивих органских једињења која јесу трасери урбаног начина живота и антропогених активности.

Закључили сте да постоје опасне супстанце у ваздуху које нису предмет мониторинга?

– Америчка агенција за заштиту животне средине је препознала близу 200 таквих једињења која су токсична, мутагена или канцерогена. Институт за физику у Београду поседује спектрометар, уређај којим је могуће мерити стотине заквих једињења и ми их видимо у атмосфери урбане средине. Дакле, њих заиста има.

Које су то мере које су предвиђене овим Планом квалитета ваздуха за наредну деценију?

– Постоје неколико категорија мера, једне су прво да се санираја постојеће стање тако што рецимо постављају филтере на емитере који регулишу одређене производне процесе, постоје мере које прописују неко занављање капацитета, увођење нових технологија које ће допринети побољшању квалитета ваздуха, а постоји и једна мера која је дошла из Института за физику и плод је научних истраживања која се тиче развоја система за управљање квалитетом ваздуха. Тренутак је такав, имали смо ситуацију недавно у Херцеговини када су непосредно пре земљотреса људи добили информацију да ће се земљотрес догодити. Слично је могуће урадити са становишта квалитета ваздуха.

Да ли су ранији планови побољшања квалитета ваздуха довели до побољшања квалитета ваздуха?

– У некој мери да. Да би се знало какве су последице одређених мера треба имати одређене информације, дакле податке, треба да се врши мониторинг примене мера. То је веома компликована процедура и мање-више се не ради. Тешко је и урадити. Ми не можемо директно да повежемо одређени ниво побољшања квалитета ваздуха са применом одређене мере, али оно што подаци показују је да је рецимо концентрација неких загађујућих материја стагнирају, неке опадају, а неке расту.

Шта је пројекат Атлас?

– Пројекат Атлас финансира Фонд за науку Србије који с једне стране развија нове методе вештачке интелигенције, а с друге стране врши њихову валидацију управо на квалитету ваздуха.

Идеја је, ако имамо у виду да 99 посто становништва на планети Земљи живи у срединама које нису задовољавајућег квалитета ваздуха, дакле, циљ је да на глобалном нивоу разматрамо шта су утицаји који облукују концентрацију загађујућих материја у атмосфери.

Нове норме које СЗО дозвољава су 10 микрограма по метру кубном ПМ 2,5 честица, а код нас се сматра прихватљивим до 55 микрограма.

– У средини у којој ми живимо где је загађење заиста повећано су норме нешто више, али свакако и такве норме пробијамо. Резултати анализа које су рађене за потребе планова квалитета ваздуха за Београд, Нови Сад и Панчево су показале велики број дана у којима се прекорачује концентрација ПМ честица.

План квалитета ваздуха не садржи анализу утицаја загађења ваздух ана здравље становништва. Оно што ми имамо то су студије СЗО, Програма за развој Уједињених нација,  студије Европске комисије. По студији СЗО од пре неколико година у Србији 6,5 хиљада људи умре превремено од загађења ваздуха. Студија УНДП из 2019. године показује да у 19 већих градова у Србији само због проблема повећаног загађења ваздуха прерано умре пет хиљада људи.