Читај ми!

Кудрави џинови уживају на Дунаву

У току недавно завршеног Међународног зимског пописа птица водених станишта, орнитолози, чланови и волонтери Друштва за заштиту и прочавање птица Србије, забележили су присуство многих птица нетипичних или ретких у зимском периоду за наше поднебље – ражањ, гак, црвена луња, златни вивак, црвена чапља и међу њима и једна од најкрупнијих птица у Србији – кудрави несит (Pelicanus crispus), највећи у породици несита, у народу познатој и као пеликани.

Ова импозантна птица, од кљуна до репа може бити дуга 183 центиметра, а њен распон крила сеже до невероватних 320 центиметара. Тешка и до 13 килограма, једна је од најмасивнијих летачица на свету. На потиљку има дуже, разбарушено перје по чему је и добио назив. Лепоти и лаком препознавању овог пеликана доприноси дуг, наранџасти доњи део кљуна који у сезони парења постаје црвен.

Иако се може чинити као егзотична птица далеких крајева, кудрави несит је у 19. веку у Србији био гнездарица, али је нестао до половине 20. века услед исушивања пространих ритова, бара и мочвара за потребе пољопривреде, прогона, изградње бројних насипа и канала. У 21. веку боравак кудравих несита био је бележен неколико пута, али није било сумње о гнежђењу.

„Кудрави несити су и овог јануара наши гости на Дунаву у Неготинској Крајини. Током три дана претраживања за време Међународног пописа птица водених станишта забележили смо бар шест птица. Од тога четири су биле младе, те по једна одрасла и незрела птица“, наводи Марко Шћибан, координатор Међународног пописа птица водених станишта у Србији.

„Учестали налази ове строго заштићене врсте у последњих неколико година на Дунаву у Неготинској Крајини буде наду да ће кудрави несити у Србији можда пронаћи и одговарајуће станиште за гнежђење у будућности“, додаје Шћибан.

Кудрави несит једна је од 12 циљаних врста птица које покушавамо да заштитимо у оквиру "Danube Free Sky LIFE" пројекта – међународног пројекта очувања птица дуж реке Дунав.

Међу највећим опасностима за птице дуж Дунава су судари са жицама далековода и струјни удари.

„За сада код нас нису бележена страдања несита од судара са проводницима далековода. Надамо се да ће наставити да безбедно зимују код нас и да су већ научили да избегавају далеководе код хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2“, напомиње Шћибан.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 12. јул 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом