Арктички трезор Свалбард сада чува и семена биљних врста са нашег поднебља

Научница Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, Сања Микић, гостујући у Јутарњем програму напомиње да је пре слања семена у Норвешку, најпре требало сакупити семена од произвођача који још увек гаје старе сорте.

„Ова колекција која је послата обухвата 96 најзначајнијх сорти пшенице, јечма, ражи. Семе могу да пошаљу само институције. Пре него што се пошаље, потпише се један уговор да семе мора да буде здраво, да нема штеточина у њему, да има фитосанитарни сертифкат, да не постоје дупликати на Свалбарду и да се чува у националној колекцији“, објашњава Микићева.

Семе које се шаље у Светски трезор треба да буде у ствари „резервна копија“.

„Важно је да то семе буде доступно осталим банкама преко међусобне размене под условом да се користи искључиво за истраживачке сврхе и образовне намене“, истиче научница Института за ратарство и повртарство у Новом саду, Сања Микић.

Руководилац Банке биљних гена Министарства пољопривреде Маја Јечменица каже да је пројекат био веома значајан и представља круну рада која датира дуги нiз година.

„Србија је велика пољопривредна земља, оплемењивачки програми постоје још од 60-тих година и сви научни институти поседују своје колекције. Ми смо као Министарство потписали међународни уговор о биљним и генетичким ресурсима. Тада је дата могућност да и ми будемо једна од земаља која може своје семе послати на Свалбард“, наглашава Јечменица.

Додаје да је такозвани „Трезор судњег дана“ једно сигурно и безбедно место. Посредством Краљевине Норвешке уступљен је напуштени рудник са сталном температуром од минус 18 степени Целзијуса.

„Ту имамо економски потпуно оправдан систем чувања који може да чува четири и по милиона узорака. Терзор се отвара два пута годишње и његова безбедност за цео свет тиме је осигурана“, истиче Јечменица.

Према њеним речима национална Банка биљних гена поседује коморе и опрему од минус 20 до плус 4 степена и поседује једноставну опему којом се семе лагерује у алуминјумске кесе, пописује и ставља за Свалбард као „црне кутије“.

„Садржај знају само пошиљаоци. Семену приступају само они који су семе и послали. Банка биљних гена тренутно има 4.500 узорака, тренутно смо на нивоу семена и потребно је ту колекцију обнављати и повећати“, поруче Маја Јечменица.

Арктички трезор Свалбард је огромна глобална банка гена у којој се налази неколико милиона семена биљака из целог света.

Основан је са идејом да се помогне свим банкама гена у свету, потписницама међународних уговора, али и да се обезбеди и од људске грешке и наступајућих климатских промена.

„За сада је сиријска банка семена 2015. вратила своје семе. Након ратних сукоба њихова банка семена је физички нестала“, каже Маја Јечменица.