Сићевачка клисура – Парк природе са 3.000 врста биљака и 13 тунела

Пут кроз Сићевачку клисуру који води од Ниша према бугарској граници, пролази кроз 13 тунела. Између њих - призори који не остављају равнодушнима заљубљенике у природу, истраживаче, уметнике, екстремне спортисте. Дуга 16 километара, у једном делу кањон, дубине до 360 метара, парком природе проглашена је 2000. године.

„На територији Србије живи више од три хиљаде врста биљака, а у Сићевачкој клисури 1200. Најпознатије су Рамонда Наталија и Рамонда Сербика и жалфија као медитеранска врста која живи на овим просторима аутохтона, а од животиња могу да поменем сурог орла, сивог сокола и велики број различитих врста слепих мишева“, рекао је је Данко Јовић из Завода за заштиту природе Србије.

Алпинисте и спортске спелеологе привлаче разноврсни и бројни крашки облици и висине, а дубина, вијугавост и брзаци Нишаве љубитеље спортова на води. Изазов је и за заљубљенике у друге адреналинске спортове.

„Такмичења из рафтинга, орјентиринга, кајака, параглајдинга, практичног стрељаштва, планинског трчања већ се одржавају на међународном нивоу. Пуно је странаца, долазе на такмичења“, рекао је Власта Станојевић из Сафари клуба Ниш.

Сићевачка клисура инспирација је за уметнике од када је 1905. сликарка Надежда Петровић довела групу својих пријатеља да се друже ту и сликају.

А ту стоји и даље и још производи струју мала хидроцентрала пуштена у рад 1908. године, када је осветлила прву кућу у Нишу.

Сићевачка клисура и даље је неистражена. Обронци Сврљишких планина са севера и Суве планине са јужне стране крију неистражене пећине, пукотине, пролазе и остатке из палеоллита и римског доба, као и ретке и занимљиве биљне и животињске врсте и богату историју.

Возачима, који су до сада једва чекали да изађу из Сићевачке клисуре, отварање нове трасе ауто-пута омогућиће да на другачији начин обрате пажњу на клисуру и доживе је као бисер природе, што и јесте.