Радио-сигнал из раног свемира путовао до Земље 10 милијарди година

Сигнал, означен као FRB 20240304B, потиче из периода када је свемир био стар око три милијарде година, више него двоструко даље у прошлости од претходног рекорда за ову врсту открића.

Брзи радио-бљескови представљају једну од највећих загонетки модерне астрономије. Ови изузетно снажни и кратки импулси енергије трају свега неколико милисекунди, а научници још увек покушавају да одгонетну њихово право порекло.

Недавно откриће оборило је све досадашње рекорде, јер је мистериозни сигнал настао у време када је свемир био стар само три милијарде година. Када је овај снажан бљесак емитован, наша планета и Сунчев систем још увек нису ни постојали.

Овај феномен је први пут детектован помоћу радио-телескопа МирКАТ у Јужној Африци у марту 2024. године. Након иницијалног открића, истраживачи су користили Насин свемирски телескоп Џејмс Веб (James Webb) како би прецизно лоцирали извор сигнала.

Детаљна запажања су показала да он потиче из изненађујуће мале галаксије у којој се звезде формирају великом брзином и која је сиромашна металима. Све ово помаже астрофизичарима да формирају прецизнију слику о окружењима у којима се ови снажни енергетски импулси рађају.

„Ухватили смо брзи радио-бљесак из времена када је свемир био стар само око три милијарде година и искористили смо тај кратки бљесак радио-светлости да научимо о материји кроз коју је путовао милијардама година. Ово нам даје изванредан увид у најраније фазе еволуције галаксија. Очекујемо да ће нова мерења помоћи у расветљавању невидљивих делова универзума“, истакла је Маниша Кejлеб, астроном са Универзитета у Сиднеју.

Мистерија космичких магнета

Нова анализа нуди драгоцене трагове о природи самих радио-бљескова. Чињеница да галаксија домаћин пролази кроз период активног формирања звезда указује на то да су извор овог сигнала највероватније млади магнетари.

Ови необични космички објекти су заправо неутронске звезде са екстремно снажним магнетним пољем, које настају након што масивне звезде експлодирају у супернову. Иако су раније теорије сугерисале да би спајање старих неутронских звезда могло бити узрок, карактеристике ове младе галаксије дају убедљиву предност теорији о магнетарима.

Поред откривања порекла бљеска, стручњаци наглашавају да овакви сигнали служе као моћне космичке сонде за проучавање скривених делова свемира. Док путују милијардама година према Земљи, радио-таласи пролазе кроз тамни простор између галаксија и сакупљају информације о невидљивој међугалактичкој материји.

Према речима професора Метјуа Бејлса са Универзитета Свинберн, ови догађаји представљају фундаменталан начин да се измери количина атома и материје у универзуму.

Брзи радио-бљескови су очигледно били веома чести у раном свемиру, а будућа астрономска осматрања ће сасвим сигурно открити још оваквих древних космичких светионика.