Нобелова награда за физику додељена Френсису Халзену за открића на Антарктику

Како је наведено у званичном образложењу, Френсис Халзен је добио ово престижно признање „за одлучујуће доприносе опсерваторији за неутрине Ајскјуб и откриће високоенергетских неутрина астрофизичког порекла".

Рад који је награђен највишим научним признањем усредсређен је на опсерваторију АјсКјуб (IceCube Neutrino Observatory), јединствено истраживачко постројење које се налази у дубоком леду Антарктика. Халзенов вишедеценијски допринос овом пројекту створио је основу за нова астрофизичка посматрања.

Главни научни пробој за који је додељена награда јесте успешна детекција високоенергетских неутрина који долазе из дубоког свемира. Ове честице путују космосом готово без икаквих препрека, због чега их је изузетно тешко забележити, али оне доносе кључне информације о удаљеним изворима зрачења.

Према реакцијама стручне заједнице које су уследиле одмах након објаве, успех који је остварио Халзен отвара потпуно нови прозор у најенергичније феномене нашег универзума. Колеге научници истичу да ово откриће пружа астрономима могућност да посматрају и разумеју космос на начин који до сада није био изводљив. 

Неухватљиве честице из универзума снимљене на Јужном полу

Неутрини су свуда око нас, али не откривају своје присуство. Пролазе кроз читаву Земљу и кроз наша тела, а да то и не примећујемо. Веома ретко, појединачни неутрино ступи у интеракцију са атомским језгром, што омогућава да га, уз одговарајућу опрему, научници открију.

Научници већ дуго знају да у космосу постоје природни акцелератори честица, који избацују честице са енергијама и до милион пута већим од оних које је могуће постићи у лабораторијама на Земљи. Много тога о тим изворима и даље је загонетка: шта су они, где се налазе и који се главни процеси одвијају у њима?

Неутрини изузетно високих енергија настају у истим срединама као и друге врсте честица. Међутим, за разлику од других честица, неутрини до нас стижу без промене правца и без губитка енергије. То значи да могу да нам пруже информације до којих се не може доћи ни на један други начин.

Френсис Халзен је своју идеју о детектовању неутрина на Јужном полу први пут представио 1988. године. Када се неутрино судари са атомским језгром, настаје бљесак светлости који сензори могу да региструју у прозирном глечерском леду.

Лед на Јужном полу има бројне предности, јер нема различитих врста сметњи, а то подручје је геолошки стабилно и нема земљотреса. Халзен и његова идеја убрзо су добили подршку других истраживача, а само неколико година касније обављена су прва испитивања сензора постављених у лед.

Космички неутрини изузетно високих енергија веома су ретки, па је за регистровање довољног броја судара потребна огромна запремина леда. „АјсКјуб“ обухвата читав кубни километар и завршен је 2011. године.

Истраживачи су убрзо открили прве високоенергетске неутрине, а неколико година касније могли су да објаве откриће неутрина који су морали да потичу из области далеко изван нашег Сунчевог система. Тиме је озбиљна потрага за изворима неутрина у свемиру могла да почне.

„Френсис Халзен је предводио међународни тим истраживача и инжењера који нам је обезбедио фантастичан инструмент. Његова истрајност и научна визија утрли су пут новој врсти астрономије“, каже Марк Пирс, председник Нобеловог комитета за физику.

Интеракције неутрина које „АјсКјуб“ непрекидно региструје пружиће истраживачима нова сазнања о бурним окружењима у којима могу да настану високоенергетски неутрини – а могле би чак и да открију до сада непознате космичке...