Гаће као научни инструмент – научници смислили необичан тест за квалитет земљишта

У баштама, на ливадама, њивама и травњацима широм Швајцарске, уз помоћ око 1.000 волонтера, научници су закопали више од 2.000 пари памучног доњег веша, као и 12.000 кесица чаја.

После два месеца предмети су ископани и послати на лабораторијску анализу.

Резултати пројекта „Доказ помоћу гаћа“ (Proof by Underpants) објављени су у научном часопису Plants, People, Planet.

Испоставило се да изглед ископаног веша може много да каже о ономе што се дешава у земљишту. Тамо где су микроорганизми и други организми активнији, памук се брже разграђивао, па су од појединих комада остали готово само шавови.

„Овај пројекат показује да доњи веш може да послужи као једноставан и лако разумљив алат који пружа корисне увиде у стање земљишта“, наводе аутори студије.

Баште „појеле“ највише памука

Начин на који се земљиште користи показао се као најважнији фактор који је утицао на разградњу памука.

Највећа биолошка активност забележена је у приватним баштама, у којима живе бројни организми који разлажу органску материју – од црва и гљивица до бактерија. У њима су измерени и највиши нивои органског угљеника и хранљивих материја.

После два месеца у приватним баштама било је разграђено у просеку око 58 одсто памука.

На травњацима је, с друге стране, разградња била најслабија – око 40 одсто.

Посебно су се издвојили монокултурни травњаци какви окружују бројне куће и зграде. Они су, према резултатима истраживања, имали најмање плодно земљиште међу испитиваним површинама.

„Наши резултати показују да начин управљања земљиштем може значајно да утиче и на живот у земљишту и на његов квалитет“, каже агроеколог Универзитета у Цириху и један од руководилаца студије Марсел ван дер Хејден.

Истиче да је здраво и биолошки активно земљиште од пресудног значаја за плодност, кружење хранљивих материја и бројне друге функције екосистема.

Зашто је важно шта се догодило са гаћама

Земљиште је један од најважнијих, али често занемарених природних ресурса. Површински слој земљишта доприноси производњи чак 95 одсто хране, у њему се налази 59 одсто глобалног биодиверзитета, а представља и други највећи резервоар угљеника на планети, после океана.

Научници, међутим, упозоравају да земљиште убрзано деградира.

„Земљишта убрзано деградирају, што угрожава производњу хране, биодиверзитет и функционисање земљиног система“, наводе истраживачи.

Проблем је, истичу, и то што шира јавност у великој мери није свесна претње, што отежава предузимање ефикасних мера за заштиту земљишта.

Због тога су научници предложили и својеврсни Индекс доњег веша, који би на једноставан и визуелно упечатљив начин могао да укаже на биолошку активност земљишта.

Више рупа не значи увек здравије земљиште

Ипак, научници упозоравају да брже разлагање памука не значи аутоматски и да је земљиште здравије.

У приватним баштама забележене су веће концентрације фосфора, азота и калијума, што указује на употребу ђубрива.

Нивои фосфора у појединим баштама далеко су премашивали препоручене вредности, а превелика количина хранљивих материја може да угрози околне водотокове и локални биодиверзитет.

„Максимална разградња није пожељна у сваком екосистему“, објашњава агроеколог Универзитета у Цириху Франц Бендер, један од руководилаца пројекта.

Према његовим речима, у стаништима блиским природном стању, попут шума, веома висок ниво хранљивих материја може да буде знак нарушавања природне равнотеже. И у баштама брзо разлагање доњег веша може да укаже на прекомерну количину хранљивих материја.

Због тога Индекс доњег веша може да покаже где је земљиште биолошки најактивније и најплодније, али не и нужно где је најздравије. За такву процену неопходне су додатне анализе.

Ипак, захваљујући необичном експерименту и учешћу грађана, истраживачи су створили једну од најсвеобухватнијих база података о животу у земљишту у Швајцарској.

А идеја је, по свему судећи, испунила још један циљ – о стању земљишта тешко да би се толико говорило да научници у њега нису закопали неколико хиљада пари гаћа.