Како је велика студија повезала време првог оброка са ризиком од смрти

Када говоримо о здравом доручку, најчешће размишљамо о томе шта се налази на тањиру. Међутим, једна велика анализа података о исхрани и здрављу одраслих у Сједињеним Америчким Државама сугерише да би важно могло да буде и време доручка.

Истраживачи су открили да је време када особа поједе први и последњи калоријски оброк током дана повезано са ризиком од смрти. Посебно је упадљива веза између каснијег првог оброка и веће вероватноће смрти од било ког узрока, као и од кардиоваскуларних болести.

Али важно је направити разлику између повезаности и узрочно-последичне везе. Студија не показује да ће особа живети краће зато што доручкује касније. Она показује да су касније време првог оброка и одређени обрасци смртности статистички повезани.

Резултати су објављени у часопису European Journal of Clinical Nutrition. Анализирани подаци о више од 31.000 људи

Истраживачи су анализирали податке 31.044 одрасле особе старије од 40 година које су учествовале у америчком Националном истраживању о здрављу и исхрани – NHANES, од 1999. до 2018. године.

Учесници су пријављивали све што су јели и пили током претходна 24 часа, укључујући и време конзумирања.

Као први оброк, рачунала се било која храна или пиће које садржи калорије, а које је конзумирано после четири сата ујутру. Дакле, „први оброк“ није нужно био класичан доручак.

Последњи калоријски унос сматран је последњим оброком, а период између првог и последњег уноса представљао је период исхране.

Истраживачи су ове податке повезали са подацима о смртности до краја 2019. године. Током медијане праћења од 8,6 година, преминуло је 7.129 учесника, од којих је 2.259 умрло од кардиоваскуларних узрока.

Што је први оброк био каснији, ризик је био већи

У поређењу са људима који су први пут јели између 7 и 8 часова ујутру, код оних чији је први оброк био између 8 и 10 часова забележен је око 10 одсто већи ризик од смрти из било ког узрока.

Код оних који су први пут јели између 10 часова и поднева, разлика је износила око 19 одсто, док је код људи чији је први калоријски унос био после поднева ризик био око 29 одсто већи. Сличан образац уочен је и код кардиоваскуларне смртности.

Код људи који су први пут јели после поднева забележен је око 46 одсто већи ризик од смрти од кардиоваскуларних болести у поређењу са онима који су први оброк имали између 7 и 8 часова.

Истраживачи су проценили и очекивани животни век. Према њиховом моделу, особа од 50 година која је први оброк имала после поднева имала је процењени животни век краћи за око 2,46 година у односу на особу која је први пут јела између 7 и 8 часова.

Тај број, међутим, није предвиђање колико ће нека конкретна особа живети. Реч је о статистичкој процени заснованој на уоченим повезаностима.

И последњи оброк даје занимљив резултат

Веза са последњим оброком била је сложенија. У односу на људе који су последњи оброк имали између 19 и 20 часова, код оних који су последњи пут јели пре 19 часова забележен је око 13 одсто већи ризик од смрти из било ког узрока.

Код људи који су јели после поноћи ризик је био око 27 одсто већи.

Најнижи процењени ризик у моделу био је око 20 часова.

„Међутим, то не значи да је период од 19 до 20 часова универзално оптимално време за вечеру за свакога“, рекао је за ScienceAlert старији аутор студије Жилеј Шан са Универзитета за науку и технологију Хуачжун.

Време оброка и биолошки сат

Наш организам није активан на исти начин током целог дана. Бројни физиолошки процеси под контролом су циркадијалног ритма, унутрашњег биолошког часовника који утиче на спавање, лучење хормона и метаболизам.

Време када једемо један је од сигнала који утичу на периферне циркадијалне ритмове у различитим ткивима и органима.

„Време оброка је важан сигнал за периферне циркадијалне ритмове“, објаснио је Шан.

Према његовим речима, каснији први оброк или касноноћно једење могли би да допринесу неусклађености циркадијалног система и метаболичким поремећајима, укључујући промене у метаболизму масти и глукозе.

Експерименти на животињама указују на могуће механизме, попут повећања телесне масе, нагомилавања масти у јетри и поремећаја биолошких сатова у органима изван мозга. Ипак, није познато да ли ти механизми објашњавају резултате добијене код људи.

Касни оброк може бити последица, а не узрок лошијег здравља

Један од главних проблема оваквих истраживања јесте питање узрочности.

Особа која касно доручкује можда то не чини зато што је намерно променила свој циркадијални ритам. Можда лошије спава, ради у сменама, има хроничну болест или другачије животне околности.

Подаци из ове студије додатно указују на ту могућност. Људи који су јели веома рано били су у просеку старији, јели су ређе и имали више постојећих здравствених проблема.

„Стога касније узимање хране треба тумачити као потенцијални маркер ризика, а можда и као понашање које је могуће променити, а не као дефинитиван доказ директног узрочног ефекта“, рекао је Шан.

Није пресудан само број сати без хране

Истраживачи су испитивали и дужину периода исхране — време између првог и последњег калоријског уноса.

Када је време првог оброка узето у обзир, сама дужина тог периода није показала доследну везу са смртношћу код свих учесника. Њена повезаност зависила је и од тога када је период исхране почињао.То је важна нијанса за све популарније режиме временски ограничене исхране: није нужно довољно само пребројати сате током којих не једемо. Време у којем се оброци дешавају такође може бити важно.

Шта је највеће ограничење студије?

Иако је број испитаника велики, реч је о посматрачкој студији. Истраживачи нису насумично одређивали људима време доручка, већ су анализирали њихове постојеће навике и повезивали их са здравственим исходима.

Поред тога, исхрана је углавном процењивана на основу једног 24-часовног подсећања на почетку праћења. То не мора да представља навике које је особа имала током свих наредних година.

Истраживачи су узели у обзир бројне факторе, укључујући старост, пушење, физичку активност, квалитет исхране, индекс телесне масе, енергетски унос, приход и постојеће болести. Ипак, не могу се искључити сви могући фактори који утичу на резултат, попут хронотипа, детаљних образаца спавања или времена физичке активности.

Зато аутори не препоручују нагле промене режима исхране. „На основу само ових резултата, људи не би требало да праве екстремне промене у свом распореду исхране“, рекао је Шан.

За сада је најопрезнији закључак да није важно само шта једемо, већ је могуће да је важно и када једемо. Каснији први оброк и касноноћно једење били су повезани са већим ризиком од смрти у овој великој групи људи, али није доказано да су сами по себи узрок тог повећаног ризика.

Да би се то утврдило, потребна су даља истраживања која ће боље раздвојити утицај времена оброка од здравственог стања, сна, рада у сменама и других животних навика.