Србија у свемирској трци: Артемис отвара врата за домаћу науку, ИТ и високотехнолошку индустрију

Како Артемис може да донесе нове међународне пројекте и инвестиције и да ли може да убрза развој високих технологија у земљи  у Јутарњем програму РТС-а говорили су Александар Мастиловић из Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије и популаризатор науке Никола Божић.

Према речима Мастиловића, сарадња са институцијом попут Насе доноси три кључне ствари – приступ технологијама, највишим стандардима и, како истиче, повратак кредибилитета домаћим научним и технолошким институцијама.

„Ово је потврда да имамо могућност и потенцијал и да је он препознат. За наше институте и универзитете добија се формални оквир да конкуришу за сарадњу са Насом, али и са другим државама које су потписнице овог споразума“, рекао је Мастиловић.

Он је додао да чланство у оваквом програму може да утиче и на позицију домаћих компанија на међународном тржишту.

„Када српска компанија преговара са европским или америчким партнерима, чињеница да држава стоји иза оваквог пројекта мења перцепцију ризика. То може да нас учини привлачнијим за инвестиције и нове сарадње“, навео је Мастиловић.

Од компоненти до сложених система

Примери мањих земаља показују да учешће у свемирским програмима није резервисано само за велике силе. Никола Божић наводи да су неке државе кроз Артемис развиле конкретне технологије које се користе у свемирским мисијама.

„Не морамо одмах да размишљамо о томе да направимо цео брод или летелицу. Можемо да развијамо појединачне компоненте, сензоре, софтвер или системе који временом могу постати део сложенијих технологија“, рекао је Божић.

Као пример наводи земље попут Чешке и Пољске, које учествују у ланцима снабдевања за свемирске програме и развијају делове технологија које се користе у великим пројектима.

Према његовим речима, прилику имају не само научне институције већ и компаније, посебно у областима у којима Србија већ има знање и искуство – софтверској индустрији, вештачкој интелигенцији, роботици и електроници.

Свемирске технологије и на Земљи

Стручњаци подсећају да свемирска индустрија није само развој ракета и летелица. Велики значај имају сателитски сервиси, обрада података, навигација, вештачка интелигенција и примена нових технологија у свакодневном животу.

„То су технологије које се користе и у пољопривреди, саобраћају и енергетици. Србија већ има примере као што је институт БиоСен, који користи сателитске технологије за праћење усева“, навео је Божић.

Он истиче да Артемис споразум није гаранција успеха, већ прилика коју треба искористити.

„Ово је улазна карта, али сада је на нама да понудимо пројекте и покажемо да смо спремни да будемо део те заједнице“, рекао је Божић.

Поглед ка Месецу и даље

Циљ Артемис програма није само повратак човека на Месец, већ и стварање услова за дугорочни боравак у свемиру и будућа истраживања других небеских тела.

Стручњаци подсећају да у свемирским истраживањима нису пресудни само величина државе и економска снага, већ идеје, знање и иновације.

„Велика открића су често настајала захваљујући креативности људи, а не само ресурсима којима су располагали. Простора има и за мале земље које имају добре идеје“, закључио је Божић.

Артемис споразум, оцењују саговорници, могао би да буде један од начина да се домаћа наука и технологија снажније повежу са светским токовима и добију прилику да учествују у пројектима будућности.