Староегипатска стела из Луксора приказује римског императора Тиберија као фараона

Археолози у Египту открили су 2.000 година стар споменик од пешчара који приказује римског цара као фараона.

Мали правоугаони споменик, познат као стела, пронађен је током рестаурације у комплексу храма Карнак у Луксору (античка Теба). Плоча, димензија око 60 x 40 центиметара, датира из времена Тиберијеве владавине (14–37. године), што указује да приказује моћног цара и наследника првог римског императора Августа.

Када је Тиберије дошао на власт, Египат је већ 44 године био провинција Римског царства. Тиберије је стога био владар одговоран за одржавање принципа космичког поретка у староегипатској религији, објашњава египтолог Абделгафар Вагди, генерални директор за антиквитете у Луксору и копредседавајући Египатско-француског археолошког центра који води мисију.

„Да би испунио ту улогу, владар је морао бити приказан како обавља традиционалне ритуале у облику који би богови препознали – дакле, као фараон“, рекао је Вагди за портал Лајв сајенс.

Приказ на новооткривеној стели приказује Тиберија како стоји испред Амона, Мут и Хонсуа, богова који су поштовани у Луксору, чије је присуство уз римског цара од великог значаја.

„Тиме што им приноси Маат (староегипатско отелотворење правде истине и космичког реда), цар је приказан као неко ко испуњава своју дужност према локалном божанском поретку. Ова тројка такође представља божанску породицу (оца, мајку и сина), што одражава саму структуру краљевске власти и учвршћује легитимитет цара“, наводи Вагди.

Приказујући Тиберија као фараона, Египћани су омогућили његово уклапање у религијски систем провинције. Приказивање римских царева у египатском стилу било је уобичајено у религијском контексту. Ипак, цареви су задржавали римски стил на новцу и званичним римским статуама, објашњава Вагди.

Укључивање Египта у Римско царство тесно је повезано са три познате личности: Августом (раније Октавијаном), Марком Антонијем и Клеопатром. Након што су одбацили трећег члана свог тријумвирата, генерала Марка Емилија Лепида, Август и Антоније су настојали да преузму контролу над целим царством.

Антоније се удружио са Клеопатром, последњом фараонком старог Египта. Август, будући први римски цар, на крају је поразио овај љубавни пар у бици код Акција, близу Грчке, 31. године пре нове ере. Египат је наредне године постао римска провинција.

Августа је наследио његов посинак Тиберије, који је власт у Египту спроводио преко изасланика и никада није крочио у ту провинцију, што је била уобичајена пракса римских царева. Тиберијево име појављује се на египатским споменицима повезаним са храмовима као начин очувања религијских институција региона.

„Стела одражава стандардни идеолошки и административни систем, у којем су цареви представљани као побожни градитељи и заштитници храмова, без обзира на њихов стварни ниво укључености. Споменик приказује какав краљ треба да буде према египатском схватању, а не бележи његова лична достигнућа“, истиче Вагди.