Од дизајнираних беба до нових Сатурнових сателита – шест научних достигнућа у 2025.

Година за нама бележи велике домете у пољу развоја науке уопште, међу којима се, поред открића у области развоја вештачке интелигенција која је несумњиво у неочекиваној стопи убрзања и усавршавања, издвајају новости у астрономском свету, медицинском, али и генетичарском подручју, физици, биологији...

Нови Сатурнови месеци као скупина младих сателита

Астрономи су у марту 2025, објавили да су открили више од 100 нових месеца око Сатурна, који су вероватно настали после космичких удара који су оставили крхотине у орбити планете пре 100 милиона година. Јупитер има 95 познатих сателита, Уран 28 и Нептун 16. Када се дода 128 новооткривених у последњем посматрању око Сатурна – њихов укупан број је 274.

„То је највећа серија младих месеца“, наглашава Мајк Александерсен из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику, један од аутора научног рада који прати ово откриће.

Многи од ових сателита су стене пречника само неколико километара – мали у поређењу са нашим Месецом, који има 3.474,8 километара у пречнику. Али све док имају орбите које се могу пратити око свог матичног тела, научници који каталогизују објекте у Сунчевом систему сматрају их месецима. 

Главни аутор научног рада, Едвард Ештон са Института за астрономију и астрофизику Академије Синика на Тајвану, имаће право да именује новооткривене Сатурнове пратиоце.

Сви месеци су неправилног облика, што значи да су мали, круже под великим нагибом у односу на Сатурнов екватор и често путују око планете уназад, у односу на друге главне месеце.

Не може се много више сазнати о њима јер су они само једва видљиве светле таке за телескопе. Али они се протежу од око 10,5 милиона до скоро 29 милиона километара од планете. Поређења ради, прстенови планете простиру се на само 285.000 километара, а њени главни месеци – укључујући Титан и Енкелад – удаљени су нешто преко три милиона километара.

Постојање толиког броја месеци око Сатурна наговештава велики број драматичних судара у свемиру. Др Ештон и његов тим верују да је Сатурн у неком тренутку своје историје ухватио неправилне месеце. Неки могу бити фрагменти великих објеката који су се сударили негде другде у Сунчевом систему, док други могу бити даљи фрагменти судара између месеци величине до десетину километара који су се срушили у Сатурновој орбити.

Посебно занимљива подгрупа носи име Мундилфари, по божанству из нордијске митологије, и укључује 47 од 128 нових месеца. Тим сматра да би ова подгрупа могла бити резултат судара унутар Сатурнове орбите пре 100 милиона година, што је било не тако давно на космичким временским скалама.

Истраживачи најављују могућност откривања још више месеца око Сатурна који чекају да буду детектовани и како кажу, могуће је да их има и на хиљаде.

Дизајниране бебе, Атлас људских ћелија и „џиновски кораци у биологији"

Контроверзни пројекат, чији је циљ стварање градивних елемената људског живота у лабораторији, у јуну 2025, почео је са радом. Упркос томе што обећава невероватан напредак у биологији и медицини, многи страхују да би пројекат могао да доведе до „дизајнираних беба“ или непредвиђених промена које би утицале на будуће генерације.

Највећа медицинска хуманитарна фондација на свету "Wellcome Trust" дала је почетну донацију од 10 милиона фунти за покретање пројекта и наводи да он има потенцијал да донесе више користи него штете, убрзавајући развој терапија за многе неизлечиве болести.

Др Џулијан Сејл из Лабораторије за молекуларну биологију при Савету за медицинска истраживања у Кембриџу, који учествује у пројекту, изјавио је за Би-Би-Си да је ово „наредни џиновски корак у биологији“.

„Небо је граница. Говоримо о терапијама које ће побољшати живот људи како старе, омогућити здравије старење с мање болести, Намера нам је да овим приступом створимо ћелије отпорне на болести које можемо користити за обнављање оштећених органа — на пример, јетре, срца, па чак и имуног система“, рекао је Сејл.

Али критичари страхују да ово истраживање отвара врата неетичним научницима који би могли да покушају да створе „побољшане“ или модификоване људе. Свака ћелија у нашем телу садржи молекул ДНК, који носи генетичке информације потребне за њено функционисање. ДНК се састоји од само четири мања градивна блока — А, Г, Ц и Т — који се понављају у различитим комбинацијама. Задивљујуће је то што ови елементи садрже све генетичке податке који нас физички чине тиме што јесмо.

„Пројекат људског генома“ омогућио је научницима да прочитају све људске гене као бар-код. Нови пројекат, назван „Синтетички људски геном“, представља огроман корак даље — омогућиће истраживачима не само да читају ДНК, већ и да је граде — можда једног дана и у потпуности — молекул по молекул, од самог почетка.

Први циљ научника је да развију методе за стварање све већих делова људске ДНК, до момента када буду могли синтетички да изграде читав хромозом. Хромозоми садрже гене који управљају развојем, поправком и одржавањем организма. Они ће затим бити коришћени за истраживање и експерименте, како би се боље разумело како гени и ДНК регулишу рад нашег тела.

Многе болести настају када ти гени престану да функционишу правилно, па би студије могле довести до бољих терапија, каже проф. Метју Херлс, директор Института "Wellcome Sanger", који је секвенцирао највећи део људског генома. И иако је фокус пројекта на медицинским користима, ништа не спречава неетичне научнике да ову технологију злоупотребе.

Могли би, на пример, покушати да створе биолошко оружје, побољшане људе или чак бића која садрже људску ДНК, упозорава проф. Бил Ерншо, угледни генетичар са Универзитета у Единбургу, који је осмислио метод за стварање вештачких хромозома.

Биологија бележи још једно важно откриће. Израђен је Атлас свих ћелија у људском организму. Више од 3.600 научника из преко 100 земаља анализирало је више од 100 милиона ћелија од преко 10.000 људи. 

Подухват је по обиму и пољу рада сличан пројекту Људски геном, за који је требало две деценије.

„Ћелије су основна јединица живота, а када ствари крену наопако, оне пођу наопако пре свега у нашим ћелијама“, напоменуо је Авив Регев, оснивач Атласа људских ћелија и извршни потпредседник за истраживање и рани развој у Генентеку, биотехнолошкој компанији са седиштем у Сан Франциску.

Напредак у технологији секвенцирања једне ћелије омогућава научницима да схвате како се гени у појединачној ћелији укључују и искључују анализом РНК, која чита ДНК садржану у свакој ћелији. Ова технологија, у комбинацији са моћним рачунарским и методама вештачке интелигенције, омогућава истраживачима да креирају личну карту за сваки тип ћелије.

Нова открића би могла да откључају нове третмане. Прекретнице које су објављене укључују мапирање свих ћелија црева; прављење нацрта како се људски скелети формирају у материци; разумевање основне структуре тимуса, органа који игра кључну улогу у функционисању имуног система; мапирање молекуларне архитектуре плаценте; и изградњу атласа људских васкуларних ћелија.

Атлас гастроинтестиналног тракта, који укључује ткива од уста до једњака, желуца, црева и дебелог црева, садржи податке о 1,6 милиона ћелија и открио је тип ћелије који би могао да игра улогу у хроничним стањима као што је инфламаторна болест црева. За разлику од оригиналног нацрта људског генома, који се претежно заснивао на једној индивидуи, ћелијски атлас има за циљ да буде глобално репрезентативан и укључује истраживаче и узорке људског ткива из целог света.

Свемир какав до сада нисмо видели – шта је снимила највећа камера на свету

У јуну 2025, прве пробне слике из револуционарне опсерваторије назване по пионирки астрономије, Вери Рубин, забележиле су светлост милиона удаљених звезда и галаксија у невиђеним размерама и откриле хиљаде раније невиђених астероида. Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београд, који су учествовали у пројекту Опсервторије Рубин били су домаћини светског догађаја у Великој сали Дома омладине Београда.

Слике представљају нешто више од 10 сати пробних посматрања, нудећи кратак преглед деценијске мисије опсерваторије да истражи мистерије универзума као никада до сада.

Међу почетним достигнућима опсерваторије било је откриће 2.104 астероида, укључујући седам астероида близу Земље, који никада раније нису виђени у нашем Сунчевом систему. 

Детаљан преглед укључује видео направљен од преко 1.100 слика које је снимила опсерваторија, а који почиње детаљним погледом на две галаксије. Видео се затим умањује како би се приказало око 10 милиона галаксија које је уочио широки видни појас камере – отприлике 0,05 одсто од 20 милијарди галаксија које ће Рубин посматрати током 10 година.

Тим опсерваторије је такође објавио мозаик маглина Трифид и Лагуна, које су региони формирања звезда и подсећају на облаке који се налазе у сазвежђу Стрелца. Мозаик, састављен од 678 одвојених слика снимљених током само седам сати, забележио је слабе и раније невидљиве детаље попут облака гаса и прашине у маглинама, које су удаљене неколико хиљада светлосних година од Земље.

Опсерваторија, која се налази у Андима на врху Серо Пачон у Чилеу, недавно је завршена након око две деценије изградње. Објекат би требало да постигне „прво светло“, односно да изврши прва научна посматрања неба јужне хемисфере користећи свој Симоњијев телескоп од 8,4 метра. Локација телескопа на јужној хемисфери омогућава одличан поглед на галактички центар Млечног пута, рекао је Едвард Ајхар, програмски службеник опсерваторије Рубин.

Регион у централном Чилеу је такође био дом других земаљских опсерваторија и омиљен је за астрономска посматрања јер пружа сув ваздух и тамно небо.

„Рубин ће нам омогућити да истражимо галаксије, звезде у Млечном путу, објекте у Сунчевом систему, и све то на заиста нови начин. Пошто снимамо слике ноћног неба тако брзо и тако често, буквално ћемо сваке ноћи детектовати промене на милионима објеката“, рекао је др Арон Рудман, професор физике честица и астрофизике у Националној акцелераторској лабораторији SLAC Универзитета Станфорд у Калифорнији.

Рудман је био одговоран за склапање и тестирање камере величине аутомобила опсерваторије Рубин, која је способна да сними запањујући ниво детаља.

Једна Рубинова слика покрива површину неба једнаку 45 пуних месеца, рекао је Жељко Ивезић, директор опсерваторије Рубин. Да би се правилно приказало целокупно видно поље опсерваторије, било би потребно 400 телевизора високе дефиниције да би се приказала само једна Рубинова слика, објаснио је је Ивезић. Веб-сајт опсерваторије омогућава посетиоцима да зумирају једну од њених слика, названу космичка ковчега са благом, како би заиста ценили све детаље, као и да „чују“ космос као што то Рубин чини кроз технологију звучног пејзажа.

Физиолошка истраживања и развој нових терапија против аутоимуних болести

Комитет за Нобелову награду шведског Института Каролинска у октобру је саопштио да су „открића Мери Брунков, Фреда Рамсдела и Шимона Сакагучија поставила темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових терапија, укључујући лечење рака и аутоимуних болести“, а реч је о добитницима Нобелове награде за медицину, за 2025.

Открића која објашњавају како имуни систем напада непријатељске инфекције, али не и сопствене ћелије тела. „Њихова открића поставила су темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових третмана, укључујући лечење рака и аутоимуних болести“, додаје се у саопштењу Института Каролинска.

Наш имуни систем користи бела крвна зрнца која траже знаке инфекције – чак и вирусе и бактерије које никада раније није срео. Ћелије користе сензоре – назване рецептори – који се насумично праве у квадрилиону различитих комбинација. Ово даје имуном систему могућност да нападне широк спектар нападача, али случајност процеса неизбежно ствара бела крвна зрнца која могу да нападну наше тело. Научници су већ знали да су нека од ових проблематичних белих крвних зрнаца уништена у тимусу – где бела крвна зрнца сазревају.

Нобелова награда 2025. године је додељена за откриће регулаторних Т-ћелија – познатих као чувари имуног система – које путују телом да би разоружале све друге имуне ћелије које нападају тело.

Зна се да овај процес не успева код аутоимуних болести попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и реуматоидног артритиса. Код рака, регулаторне Т-ћелије спречавају тело да се бори против тумора, па су истраживања усмерена на смањење њиховог броја. Код аутоимуних болести, испитивања се фокусирају на јачање регулаторних Т-ћелија како тело више не би било нападнуто. Сличан приступ би такође могао бити ефикасан у смањењу ризика од одбацивања трансплантације органа.

Кинески физичари генерисали магнетно поље 700.000 пута јаче од Земљиног – велики помак на пољу нуклеарне фузије

Институт за физику плазме при Кинеској академији наука (ЦАС) објавио је да је развио потпуно суперпроводљиви магнет. Овај магнет је успешно генерисао рекордно магнетно поље јачине 35,1 тесли, што је 700.000 пута јаче од Земљиног природног магнетног поља. Поље је одржавано око 30 минута. Претходни рекорд, који је износио 32,35 тесли, такође је поставио ЦАС, али кроз другу институцију – Институт за електротехнику. „Ово је потврдило поузданост техничког решења и обезбедило важну платформу за извођење различитих експерименталних узорака у условима од 35,1 тесла у потпуно суперпроводном магнету“, навели су из ЦАС-а.

Постизање суперпроводних услова често захтева екстремно ниске температуре. Суперпроводљиви магнети се већ користе за различите примене, попут магнетних резонанци или акцелератора честица. Те примене имају своје компликације у изради, али када је реч о фузији, захтев за ниским температурама чини ствари још сложенијима.

Нуклеарна фузија – сударање два лака атома ради стварања огромне количине енергије – природно производи много топлоте. Та топлота се преноси и на суперпроводљиве магнете, који су дизајнирани да безбедно обуздају реакцију фузије.

Због тога инжењери приликом дизајнирања ових компоненти морају да узму у обзир услове окружења у којима ће магнет радити. Нови магнет је још далеко од уградње у реактор за фузију, али истраживачи су свесни изазова које би то могло донети при покушају повећања јачине магнетног поља.

Институт за физику плазме при ЦАС-у предводи учешће Кине у Међународном термонуклеарном експерименталном реактору (ИТЕР), глобалној сарадњи чији је циљ изградња највећег фузионог реактора на свету. ЦАС није прецизирао да ли ће нови магнет бити директно коришћен у ИТЕР-у, али је навео да је задужен за испоруку многих делова реактора, укључујући и суперпроводљиву технологију.

Лица из Ћеле куле: дигитална реконструкција открила ко су били устаници са Чегра

Тим домаћих истраживача представио је резултате једне од најинтригантнијих реконструкција у домаћој науци – дигитално враћена лица јунака чије су лобање узидане у Ћеле кулу.  Милан Симоновић, један је од идејних твораца и координатор пројекта Друштва за академски развој.

Скенирано је 58 лобања, а 48 је детаљно обрађено, међу којима и остаци једанаестогодишњег детета, као и лобања за коју се верује да је припадала Стевану Синђелићу. У питању је пројекат који спаја историју, антропологију и савремену технологију, откривајући нам како су изгледали људи чија је жртва обликовала једно од најснажнијих места сећања у нашој култури.

У сарадњи са Народни музејом Ниша који је чувар Ћеле куле и Републичким заводом за заштиту споменика културе урађена су теренска истраживања, али најише времена је трајала сама обрада резултата.

„Било је јако интересантно док смо обрађивали те резултате, до каквих смо све сазнања долазили. Изненадило нас је то што смо установили разлику у годинама, међу тих 57 узиданих лобања, плус једне за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу. Имамо јако младе узидане устанике и имамо неке који су стари преко 50 година, што значи да се заправо цело то становништво активно борило против Турака“, напомиње Симоновић.

У првој онлајн презентацији приказане су четири најрепрезентативније реконстукције лица, на којима се види велико подударање, што наводи на закључак да су били у сродству.

На основу антрополошких метода могуће је утврдити старост особе на основу лобање, али у овом случају велико ограничење је представљала чињеница да је било могуће дигитализовати само предњу страну лобање. Али с обзиром на то, како наглашава Симоновић, да је методологија истраживања морала да буде неинвазиван, није постојао начин да се добију комплетни антрополошки параметри – прегледа зуба, вилице и одређених костију лица.

Пошто лобања за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу није уграђена у кулу и једина је цела и може да се обради са свих страна, остављена је за крај у жељи да је прикажу у најбољем светлу и да буде испитана из свих могућих углова. Оно до чега се до сада дошло у погледу ове лобање, трагови указују на знаке неухрањености. Године особе којој је припадала та лобања у складу су са историјским подацима о самом Стевану Синђелићу. Откривени су и трагови повреда задобијених у борби.

Оформљен је и Тим за истраживање периода Првог српског устанка који треба да нам да одређене одговоре на нека историјска питања која су се појавила у међувремену.