Сталактити и сталагмити крију тајну нестанка једне од најстаријих цивилизација света

Цивилизација долине Инда, позната и као „Харапанска“ цивилизација, развијала се у периоду од 2.700 до 1750. године пре нове ере на простору који се протезао дуж данашње индијско-пакистанске границе.

Њени становници оснивали су градове као што су Харапа и Мохенџо-дара, који су имали софистициране системе за управљање водом. Такође су развили писмо које модерни научници и даље нису успели да дешифрују, и путовали су до Месопотамије, где су трговали.

Зашто је њихова цивилизација пропала, дуго је тема расправе. Сада, у новој студији у часопису Communications Earth & Environment, научници тврде да су дуготрајне суше имале значајну улогу.

„Низ великих суша, од којих је свака трајала дуже од 85 година, вероватно је био кључни фактор у коначном паду цивилизације долине Инда“, написали су научници. Како су се ове суше погоршавале, становништво унутар друштва померало се ка областима где је и даље било довољно извора воде, открили су истраживачи.

На крају су градови широм региона колабирали. Суша дуга један век, која је почела пре око 3.500 година, „поклапа се са широком деурбанизацијом и културним напуштањем великих градова“, написали су у раду.

Тајна лежи у сталагмитима и сталактитима

За анализу, тим је користио три различите јавно доступне глобалне климатске симулације – комплексне компјутерске моделе који користе огромну количину података да би одредили како се клима мењала током хиљада година.

Уз њихову помоћ утврдили су како су се падавине и температура мењале у периоду и на простору где је некада цветала цивилизација долине Инда. Све три симулације показале су постојање суша.

„Константно смањивање нивоа падавина и периоду од пре 5.000 до 3.000 година у свим симулацијама осигурава да су појаве као што су вишевековне суше, слабљење монсуна или промене зимских падавина стварни, трајни сигнали, а не изузеци једног модела“, рекао је водећи аутор студије Хирен Соланки, докторанд Индијског технолошког института у Гандинагару.

Тим је затим унео податке о падавинама и температурама у хидролошки модел како би утврдио како су се реке, потоци и друга водена тела у региону мењала током времена. То су упоредили са археолошким подацима који показују где су се насеља налазила и приметили да су се током времена померала како би остала близу воде.

Да би проверили резултате, истраживачи су анализирали претходне студије које су испитивале брзину раста сталагмита и сталагтита у пећинама у региону.

Ови геолошки облици расту спорије у периодима мањих падавина, што пружа индиректне доказе о суши. Као додатни метод за утврђивање промена у падавинама, тим је такође разматрао и раније студије о променама седиментних наслага у језерима региона током времена.

Упоређивањем симулационих података са подацима из пећина и језера, успели су да потврде да су симулације прилично тачне.

Ник Скрокстон, стручњак за хидрологију, палеоклиму и палеоокружење на Универзитетском колеџу у Даблину, који није учествовао у студији, похвалио је рад.

„Река Инд је очигледно од великог значаја за Харапанце и моделирање речних токова помаже нам да разумемо како су промене у падавинама могле да утичу на промене у урбаним насељима и пољопривредним праксама“, рекао је Скрокстон за Лајв сајенс.