Лица из Ћеле куле: дигитална реконструкција открива ко су били устаници са Чегра

Скенирано је 58 лобања, а 48 је детаљно обрађено, међу којима и остаци једанаестогодишњег детета, као и лобања за коју се верује да је припадала Стевану Синђелићу. У питању је пројекат који спаја историју, антропологију и савремену технологију, откривајући нам како су изгледали људи чија је жртва обликовала једно од најснажнијих места сећања у нашој култури.

На идеју о дигитализацији лобања и реконстуркцију лица уграђених у Ћеле кулу, како објашњава Милан Симоновић, дошао је 2018. године сасвим случајно током обиласка Чегра и Ћеле куле.

„Једноставно, запитао сам се да ли је неко некад то радио. Међутим, то је неко време остало само као нека мисао, али онда смо ипак дошли на идеју да се запитамо ко се тиме бави у нашој земљи.“

Обраћали су се многима, али им се на крају придружила др Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије која је почетну идеју обогатила потпуно новим сазнањем, да ни антрополошка истраживања нису била рађена, и да би требало урадити оба посла.

На крају, захваљујући донацијама грађана, 2023. године успели су да крену у реализацију овог пројекта.

У сарадњи са Народни музејом Ниша који је чувар Ћеле куле и Републичким заводом за заштиту споменика културе урађена су теренска истраживања, али најише времена је трајала сама обрада резултата.

„Било је јако интересантно док смо обрађивали те резултате, до каквих смо све сазнања долазили. Изненадило нас је то што смо установили разлику у годинама, међу тих 57 узиданих лобања, плус једне за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу. Имамо јако младе узидане устанике и имамо неке који су стари преко 50 година, што значи да се заправо цело то становништво активно борило против Турака“, напомиње Симоновић.

Наравно, напомиње гост Јутарњег програма, потребно је да се то потврди историјски.

Изненађујућа открића

У првој онлајн презентацији приказане су четири најрепрезентативније реконстукције лица, на којима се види велико подударање, што наводи на закључак да су били у сродству.

„Тако да су људи који су у Ћеле кули заправо били из одређеног места, верујемо наравно да је то у питању Ресава, али у суштини то је нешто што нисмо баш могли стопостоно да утврдимо, односно да тврдимо унапред да ћемо доћи до тога“, додаје Симоновић.

На основу антрополошких метода могуће је утврдити старост особе на основу лобање, али у овом случају велико ограничење је представљала чињеница да је било могуће дигитализовати само предњу страну лобање. Али с обзиром на то, како наглашава Симоновић, да је методологија истраживања морала да буде неинвазиван, није постојао начин да се добију комплетни антрополошки параметри – прегледа зуба, вилице и одређених костију лица.

Како је изгледао војвода Стеван Синђелић

Пошто лобања за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу није уграђена у кулу и једина је цела и може да се обради са свих страна, остављена је за крај у жељи да је прикажу у најбољем светлу и да буде испитана из свих могућих углова.

„Имамо неке ствари које истражујемо додатно везано за саму лобању. У питању су неке ствари које желимо да утврдимо и неким другим методама, тако да једноставно то је оно што желимо да буде финале самог пројекта“, објашњава Милан Симоновић.

Оно до чега се до сада дошло у погледу ове лобање, трагови указују на знаке неухрањености. Године особе којој је припадала та лобања у складу су са историјским подацима о самом Стевану Синђелићу. Откривени су и трагови повреда задобијених у борби.

Значај пројекта

Симоновић наглашава да је у питању веома важан пројекат, не само због саме Ћеле куле и јунака који заслужују да се поново о њима прича, већ генерално за културну баштину наше земље.

„Верујемо да постоји још места, још споменика, још неких трагова у историји који су махом заборављени, не нужно намерно, него једноставно није се обраћала пажња. Оно што овај пројекат мислим да треба да представља јесте да уколико имате јаку жељу и упорни сте у нечему, можете то да остварите“, напомиње гост Јутарњег програма.

Уједно, жеља је била да те лобање добију људски лик, да када људи обилазе Ћеле кулу да ту виде људе који су исто као и ми у неком тренутку живота живели, радили, борили се за нешто.

„Оформљен је тим за истраживање периода Првог српског устанка који треба да нам да одређене одговоре на нека историјска питања која су се појавила у међувремену. И желимо да цео тај пројекат буде поткрепљен и одређеним историјским, научним подацима који ће пратити све те ликове. Тако да је наша жеља да то буде мај, по могућству 31. мај, кад се и одиграо бој на Чегру. Надамо се да ћемо до тада успети, али ако не, онда ће мало након тога бити могуће да се види“, каже Милан Симоновић један од идејних твораца и координатор пројекта Друштва за академски развој, на крају гостовања у Јутарњем програму.