Испумпали смо толико подземних вода да смо померили осу Земљине ротације

Испумпавањем воде из земље и премештањем на друго место, људи су померили тако велику масу воде да се Земља нагнула скоро 80 центиметара на исток само између 1993. и 2010. године, према новој студији објављеној у Geophysical Research Letters.

На основу климатских модела, научници су још раније проценили да су људи од 1993. до 2010. године испумпали 2.150 гигатона подземних вода, што је еквивалентно порасту нивоа мора за више од шест милиметара. Али било је тешко потврдити ту процену.

Један од начина да се то утвди је посматрање Земљине осе ротације, односно тачке око које се планета ротира. Оса се креће током процеса који се назива поларно кретање, а то је када положај Земљиног ротационог пола варира у односу на кору. Расподела воде на планети утиче на то како је маса распоређена. Попут додавања мале тежине ротирајућем врху, Земља се окреће мало другачије док се вода креће.

„Земљин ротациони пол се заправо много мења“, наводи Ки-Веон Сео, геофизичар са Националног универзитета у Сеулу, који је водио истраживање. „Наша студија показује да међу узроцима везаним за климу, прерасподела подземних вода заправо има највећи утицај на померање ротационог пола."

Способност воде да мења Земљину ротацију откривена је 2016. године, а до сада је специфичан допринос подземних вода овим ротационим променама био неистражен. У новој студији, истраживачи су моделирали уочене промене у померању Земљиних полова и кретању воде – прво, уз разматрање само ледених плоча и глечера, а затим додајући различите сценарије прерасподеле подземних вода.

Модел је одговарао посматраном поларном кретању тек када су истраживачи додали 2.150 гигатона прерасподеле подземних вода. Без тога, модел је био померен за само 78,5 центиметара, што је око 4,3 центиметра померања годишње.

„Веома ми је драго што смо открили необјашњиви узрок померања осе ротације“, истиче Сео. „С друге стране, као становник Земље и отац, забринут сам и изненађен када видим да је пумпање подземних вода још један извор пораста нивоа мора.“

„Ово је свакако велики допринос и важан податак“, сматра Сурендра Адикари, научник у Лабораторији за млазни погон који није био укључен у ову студију. Адикари је 2016. године објавио рад о прерасподели воде која утиче на померање осе ротације. „Они су квантификовали улогу пумпања подземних вода на поларно кретање, и то је прилично значајно.“

Колико ће се померити оса ротације важна је и локација са које се црпи подземна вода. Прерасподела воде на средњим географским ширинама има већи утицај на осу. Током периода истраживања, највише воде је редистрибуирано у западној Северној Америци и северозападној Индији, оба на средњим географским ширинама.

Покушаји земаља да успоре стопе исцрпљивања подземних вода, посебно у тим осетљивим регионима, теоретски би могли да промене правац померања осе, али само ако се такви приступи очувању одрже деценијама, напомиње Сео.

Оса ротације се обично мења током године за неколико метара, тако да промене услед пумпања подземних вода не представљају ризик од промене годишњих доба. Али на геолошким временским скалама, ово померање може имати утицај на климу, рекао је Адикари.

Следећи корак за ово истраживање могао би да буде гледање у прошлост.

„Посматрање промена у Земљином ротационом полу је корисно за разумевање варијација складиштења воде на континенту“, наводи Сео.

„Подаци о померању полова доступни су још од касног 19. века. Дакле, потенцијално можемо користити те податке да бисмо разумели варијације складиштења воде на континенту током последњих 100 година. Да ли је дошло до промена хидролошког режима услед глобалног загревање? Кретање полова би могло да понуди одговор."