Светлост живота заиста постоји – и гаси се након смрти

Студија, објављена у часопису The Journal of Physical Chemistry Letters, установила је да живи организми емитују слабу светлост током читавог живота због енергије ослобођене метаболичким и ћелијским процесима. Праћење тог слабог сигнала могло би у будућности помоћи научницима у праћењу повреда и болести.

Како ћелије троше енергију, митохондрије ослобађају мале количине реактивних кисеоничних молекула (РОС) као нуспроизвод, који реагују са другим молекулима, укључујући протеине, липиде и флуорофоре, емитујући неколико ретких фотона.

Али овај сјај, по феномену познат као ултра-слаба емисија фотона (УПЕ), као што његово име сугерише, изузетно је слаб у поређењу са амбијенталним изворима светлости и заправо га је врло тешко снимити. Овај феномен је примећен у ћелијама које припадају биљкама, животињама и људима, али никада до сада није посматран на читавим организмима.

Да би снимили овај призорни сјај, аутор студије Данијел Облак, ванредни професор на Универзитету Калгари, и његови сарадници из Центра за истраживање хуманих здравствених терапија при Националном истраживачком савету користили су ултраосетљив дигитални систем за снимање слика.

Поставили су мишеве у тамне, температурно контролисане кућице и снимали их у трајању од два сата. Када су снимали живог миша, видели су емисију фотона по целом телу миша, са светлијим зонама изнад органа, главе и шапа. Међутим, код мртвих мишева емисија УПЕ уопште није постојала, што указује да се њихова светлост буквално угасила.

„Док живи мишеви емитују снажан УПЕ, што вероватно указује на текуће биолошке процесе и ћелијску активност, код мртвих мишева емисија УПЕ је скоро нестала“, пишу аутори у раду, који је подржан програмом "Quantum Sensors Challenge" Националног истраживачког савета Канаде.

И овај феномен није примећен само код животиња – живе биљке такође емитују посебан сјај.

Истраживачи су анализирали УПЕ код биљке видљанке (umbrella tree) и утврдили да се интензитет сјаја повећава када биљке претрпе повреде или су изложене високим температурама.

Пошто је сјај повезан са метаболичком активношћу, количина светлости коју ткива емитују може се повећати када буду оштећена.

Посматрањем ткива која произведу превише или премало светлости, лекари би могли неинвазивно да прате здравље ткива. Истраживачима такође може помоћи праћење здравља и раста биљака под различитим условима животне средине, наводе аутори.