Сеизмички тестови показују присуство огромног океана на Марсу, на дубини од 20 километара

Пре три милијарде године Марс не само да је имао језера и реке, већ океане на површини, али како је планета губила атмосферу, тако су и ова водена тела нестајала. Све што је од њих остало, барем видљиво на површини, је пермафрост на половима планете.

И док се сматра да је део воде изгубљен у свемиру, стручњаци сматрају да је доста ње остало на планети као лед или чак у течном стању дубоко испод површине.

Нови подаци и тестови указују да би огромне количине течне воде могле да леже на дубини између 11,5 и 20 километара.

„Наше процене су веће од запремине воде коју су имали древни океани на Марсу“, наводи др Вашан Рајт, коаутор студије са Океанографског института „Скрипс“ Универзитета у Калифорнији.

Нова студија, објављена у Proceedings of the National Academy of Sciences, користила је гравитационе податке о Марсу и мерења која је направио Насин лендер „Инсајт“.

Сонда је очитала како се брзина сеизмичких таласа, које стварају потреси на Марсу, док пролазе кроз дубље слојеве планете.

„Пукотине у стенама испуњене течном водом на дубини између 11,5 и 20 километара најбоље су објашњење сеизмичких и гравитационих података које имамо“, истиче Рајт.

Додао је и да би количина воде заробљене у пукотинама стена могла да буде толика да испуни океан на Марсу дубине једног до два километра.

„На Земљи знамо да када је негде довољно влажно и има довољно извора енергије, постоји микробски живот. Чак и на великим дубинама. Састојци за живот какав познајемо постоје под тлом Марса“, објашњава Рајт.