Читај ми!

Можда помаже да се смање килограми и холестерол, али како пост може утицати на мозак

Повремени пост је постао популаран приступ исхрани који помаже људима да изгубе или контролишу своју тежину. Такође је промовисан као начин за „ресетовање” метаболизма, контролу хроничних болести, успоравање процеса старења и побољшање општег здравља.

Још су стари Грци веровали да пост може да побољша размишљање а и нека савремена истраживања сугеришу да повремени пост може понудити дапружи заштиту од неуродегенеративних болести попут Алцхајмерове болести. Наша исхрана – укључујући број калорија, однос масти, протеина и угљених хидрата у оброцима – фактор је који утиче на наше здравље и на који можемо да утичемо.

Људи посте из религиозних или традиционалних разлога, зато што желе да изгубе телесну тежиу или да пробају да побољшају опште здравље.

Интермитентни пост се састоји од кратких периода ограничења калорија (енергије) где је унос хране ограничен на 12 до 48 сати (обично 12 до 16 сати дневно), након чега следе периоди нормалног уноса хране. Интермитентна компонента значи поновну појаву обрасца, а не „једнократност“.

Неуношење хране дуже од 24 сата обично представља гладовање. То се разликује од поста због својих специфичних и потенцијално штетних биохемијских промена и недостатака хранљивих материја, нарочито ако траје током дужег периода.

На мозак одлази око 20 одсто потрошње енергије у телу.

Циљ многих рутина повременог поста је да се пребаци „метаболички прекидач“ и да се пређе са сагоревања претежно угљених хидрата на сагоревање масти. То се назива кетоза и обично се јавља након 12 до 16 сати гладовања, када су залихе јетре и гликогена исцрпљене. Кетони - хемикалије произведене овим метаболичким процесом - постају пожељни извор енергије за мозак.

Због тога што је то спорији метаболички процес за производњу енергије и потенцијала за снижавање нивоа шећера у крви, кетоза може изазвати симптоме глади, умора, мучнине, лошег расположења, раздражљивости, затвора, главобоље и осећаја „магле у мозгу“.

У исто време, како метаболизам глукозе у мозгу опада са старењем, студије су показале да кетони могу да обезбеде алтернативни извор енергије за очување функције мозга и спречавање неуродегенеративних поремећаја повезаних са старењем и когнитивног пада.

У складу са тим, показало се да повећање кетона кроз суплементацију или исхрану побољшава когницију код одраслих са благим когнитивним падом и оних који су у ризику од Алцхајмерове болести.

Могућ поремећај рада органа

Конзумирање хране у тренуцима који не одговарају природним дневним ритмовима нашег тела може пореметити рад наших органа. Студије код радника у сменама сугеришу да би то могло да нас учини склонијим хроничним болестима.

Студија из 2021. године спроведена на 883 одрасле особе у Италији показала је да они који су ограничили унос хране на десет сати дневно, имају мање шансе да добију когнитивна оштећења у поређењу са онима који једу без временских ограничења.

Повремени пост може пружити заштиту мозга кроз побољшање митохондријалне функције, метаболизма и смањење оксиданата.

Главна улога митохондрија је производња енергије и оне су кључне за здравље мозга. Многе болести повезане са старењем уско су повезане са неравнотежом снабдевања и потражње енергије, што се вероватно приписује митохондријалној дисфункцији током старења.

Студије на глодарима сугеришу да наизменични дневни пост или смањење калорија до 40 одсто може заштитити или побољшати функцију митохондрија мозга. Али, не подржавају све студије ову теорију.

Црева и мозак међусобно комуницирају преко нервног система у телу. Мозак може утицати на то какав је осећај цревима, а стање црева може утицати на расположење, концентрацију, па и ментално здравље.

Код мишева, повремени пост је показао обећање за побољшање здравља мозга повећањем преживљавања и формирањем неурона (нервних ћелија) у региону мозга хипокампуса, који је укључен у памћење, учење и емоције.

Нема јасних доказа о ефектима повременог поста на когницију код здравих одраслих особа. Међутим, једна студија из 2022. интервјуисала је 411 старијих одраслих особа и открила да је нижа учесталост оброка (мање од три оброка дневно) повезана са смањеним доказима о Алцхајмеровој болести на снимању мозга.

Нека истраживања су показала да ограничење калорија може имати заштитни ефекат против Алцхајмерове болести смањењем оксидативног стреса и упале и промовисањем васкуларног здравља.

Када погледамо ефекте укупног ограничења енергије докази разних студија су помешани. Међу људима са благим когнитивним оштећењем, једна студија је показала когнитивно побољшање када су учесници пратили ритам исхране са ограниченим уносом калорија током 12 месеци.

Друга студија је открила да је ограничење калорија од 25 одсто повезано са благо побољшаном радном меморијом код здравих одраслих људи. Али недавна студија, која се бавила утицајем ограничења калорија на просторну радну меморију, није пронашла значајан ефекат.

Студије на мишевима подржавају улогу повременог поста у побољшању здравља мозга и старењу, али, иако постоји неколико студија на људима, докази које научници имају су помешани.

Брзи губитак тежине повезан са ограничењем калорија и повременим постом може довести до недостатака хранљивих материја, губитка мишића и смањене имунолошке функције, посебно код старијих особа чије нутритивне потребе могу бити веће.

Даље, продужено гладовање или озбиљно ограничење калорија могу представљати ризике као што су умор, вртоглавица и неравнотежа електролита, што може погоршати постојећа здравствена стања.

Ако размишљате о повременом посту, најбоље је да потражите савет од здравственог радника, што осигурава да се повременом посту приступа на безбедан, одржив начин, прилагођен индивидуалним потребама и циљевима.

петак, 21. јун 2024.
35° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије