Месец сув кô барут… Неће бити! Ево где има воде

Када помислимо на Месец, придев „влажан“ углавном нам не пада на памет. Познато је да је Земљин природни сателит веома сув; личи на сиву куглу прашине са мирисом барута и древним вулканским стенама. Један метеорит открива да је кора младог Месеца имала много више воде него што смо мислили.

Месец није толико лишен воде као што изгледа, и на почетку своје историје, можда је био још влажнији. Према новој анализи метеорита за који је утврђено да потиче са Месеца, лунарна кора је некада била далеко богатија водом него што се мислило. Недавно је доказано неколико теорија у корист мишљења да има више воде на Земљином сателиту него што се претпостављало, међу којима је интересантна она према којој се течност на Месецу складишти у перлама.

Тим који је предводила Тара Хејден, специјалиста за лунарну геонауку са Универзитета Западни Онтарио, пронашао је минерал који сугерише да је Месечева кора пре четири милијарде година била богата испарљивим елементима, укључујући воду.

Тај минерал је уобичајени фосфат познат као апатит, и ово је први пут да је детектован у материјалу са Месеца.

„Откриће апатита у раној Месечевој кори, по први пут, невероватно је  узбудљиво – јер коначно можемо да почнемо да састављамо ову непознату фазу лунарне историје“, каже Хејденова.

„Открили смо да је рана Месечева кора била богатија водом него што смо очекивали, а њени испарљиви стабилни изотопи откривају још сложенију историју него што смо до сада знали“, објаснила је научница.

Када су истраживачи почели да се баве Месецом и мисијама Аполо, приметили су нешто чудно. Чинило се да Месец, у поређењу са Земљом, озбиљно оскудева у испарљивим материјама као што су угљеник, хлор, водоник и сумпор.

Вода у кратерима и Месечевом леду

Присуство испарљивих материја иначе снажно имплицира присуство воде, па је закључак био да Месец мора бити, и да је увек морао бити, „сув као барут“.

Али постојали су стални наговештаји да Месец није тако сув и „огољен“ као што смо мислили. Пронађена је вода заробљена у лунарном вулканском стаклу. Такође се сматра да је заробљена као лед у дубоким кратерима.

Човечанство је доста времена провело у испитивању историје материја са Месеца, па су и ранији закључци били засновани на узорцима који нису имали једињења попут, сада детектованог, апатита.

Може се рећи да је откриће било неочекивано: десило се када је од Хејденове затражено да провери узорак једне стене за неименованог колекционара. Тада је открила не само да је стена пореклом са Месеца већ и да је садржала доста апатита.

Сама стена, названа Арабијско полуострво 007, комад је Месечеве коре који се састоји од великог броја различитих минерала повезаних у матрицу стене, која по структури личи на сложени колач од воћа. Апатит је пронађен у већини различитих врста минерала идентификованих у узорку, рекли су истраживачи.

Сви налази на крају сугеришу да се узорци Апола не могу узети као релевантни за све друге делове Месеца – и да локалне лунарне стене различито говоре о различитим деловима Месеца, да сваки камен „има своју причу“.

„О историји воде на Месецу највише знамо из узорака Апола, али се сматра да ти узорци представљају само око пет одсто целе Месечеве површине“, каже Хејденова.

„Имала сам толико среће да метеорит, не само да је дошао са Месеца, већ је имао невероватан хемијски састав који је веома важан за наше разумевање минерала који су врста носача воде на Месецу“, додала је научница.

„У овом тренутку, наша способност да испитамо хемијски састав делова Месеца је изузетно ограничена, али нова лунарна ера цвета. Више свемирских агенција планира лунарне мисије, а Насин програм „Артемис“ има за циљ да пошаље људе на Месец 2026. Дакле, иако сада немамо превише одговора, можда неће проћи много времена док то не урадимо“, закључила је Хејденова.

До тада, лунарни метеорити нуде врсту „прозора у историју Месеца“ где се можда крије и његова вода.

„Дуго се веровало да је површина Месеца исушена хиљадама, па чак и милионима година, али можда би на површини Месеца могло бити више воде него што смо мислили, само треба да пронађемо начин да је извучемо“, сматра Тара Хејден.

Истраживање је објављено у часопису Nature Astronomy.

четвртак, 09. мај 2024.
16° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара