Читај ми!

Нестрпљиво бројимо до отварања „Палате науке“ – центра са 19 савремених лабораторија

Дела појединаца још могу да нас подсете на заборављену традицију задужбинарства кроз коју имена знаменитих Срба живе вековима. Србија би следеће године требало да добије „Палату науке“ чију ће изградњу и опремање финансирати „Задужбина Миодрага Костића“.

Пројекат „Палата науке“ вредан 25 милиона евра највећи је задужбинарски подухват у новијој српској историји. По идеји Миодрага Костића, замишљено је да буде први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији.

„Он је увек био посебан у давању идеја у нашим фабрикама. Имао је изразити интерес за технику и за нова технолошка решења, и то је одговор зашто Палата науке. Палата ће имати два велика дела. Један су истраживачки центри који ће водити ЕТФ, а други део је изложбени простор едукативног садржаја“, каже Јован Пурар из МК Групе.

Избор партнера за управљање 19 лабораторија, колико ће се налазити у палати, пао је на ЕТФ – школу која ове године слави 75 година од оснивања, и представља најстарију образовну институцију у области технике у Србији.

„МК група се потрудила да опреми тај простор савремено на највишем могућем нивоу са потенцијалом да се пружи подлога младим људима да реализују своје идеје, да спроводе своја истраживања и да та истраживања примене у привреди“, изјавио је проф. др Александар Нешковић са ЕТФ-а.

Миша Анастасијевић, Илија Коларац, Никола Спасић… знаменити су српски задужбинари чија су имена отргнута од заборава.

Сви они поникли су из народа и њему оставили део или све што су стекли како би се развијала српска привреда, градиле школе и болнице, помагали сиромашни ђаци и студенти или развијала култура.

Та вековна пракса прекинута је након Другог светског рата.

„Под тим именом обухваћени су векови, од средњег века, задужбина наших владара. Па онда особито у 18. веку међу Србима Карловачке митрополије, који су живели у Хабзбуршкој монархији. Да поменемо име Димитрија Анастасијевића. Та свест да треба оставити нешто генерацијама које ће доћи, независно од личне и породичне судбине је постојала. Након 1945, након победе револуције, комунисти који су били љути противници приватне својине и приватне иницијативе они су то просто укинули и забранили“, испричао је историчар Небојша Дамњановић.

„Верујем да ће у будућности тај концепт да се прошири као што је било пре Другог светског рата, када се доста таквих ствари покретало и где, и дан-данас уживамо плодове таквог приступа. Ово би могао да буде корак да охрабри и друге инвеститоре и компаније да помогну науку у нашој земљи“, додао је проф. Нешковић.

План је да Палата науке, која ће се налазити у Улици краља Милана 11, буде отворена крајем следеће године.

недеља, 16. јун 2024.
29° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије