Физичари са Института Винча учествоваће у истраживањима Хигсовог бозона у Кини

Гошћа Јутарњег програма Иванка Божовић, научни саветник у Институту „Винча“ и руководилац тима на пројекту будуће фабрике у Кини, објашњава да је Хигсов бозон случајно добио назив „божја честица“ када је физичар Леон Ледерман покушао да публикује своју књигу под називом Проклета честица што би на енглеском било God Damned Particle, што се издавачу учинило непримереним па је задржао само God и тако је Хигсов бозон постао и остао божја честица.

„Међутим, узевши у обзир улогу коју може имати у нашем разумевању Универзума, могуће да ће тај свој назив и оправдати“, додаје Божовићева.

Зашто је важна ова врста истраживања

У свакодневном животу, обичним људима се чини да њихов живот нема било какве везе са научним истраживањима, као што је квантно тунелирање, теорија релативности или структура атома, међутим оног часа када у руке узмемо мобилни телефон, укључимо ГПС или одемо на магнетну резонанцу, баштинимо управо те теорије које нам се чине далеке и апстрактне, наглашава гошћа Јутарњег програма.

„Изазови су да откријемо заправо коју још улогу Хигсов бозон има. Открићем Хигсовог бозона 2012. године у Церну [CERN, Европска организација за нуклеарно истраживање] потврђен је механизам његовог деловања, међутим, важност тачног познавања његових својстава и улоге које може да има у објашњењу зашто је универзум овакав какав је, мотивише нас да правимо ‘Хигсове фабрике’. То су ти будући пројекти какав је и пројекат у Кини, циркуларног електропозитронског сударача који ће производити милионе ових честица и омогућити мерења велике тачности“, објашњава Иванка Божовић.

Сарадња у два правца

Сарадња Института Винча и Института за физику високих енергија Кинеске академије наука одвијаће се у два правца. Један је да ће наши научници радити потпуну симулацију мерења који ће се извршити на том сударачу.

„То је један врло интересантан подухват, јер када кренете у пуну симулацију и анализу са циљем да одредите тачност којом ће неко својство Хигсовог бозона бити мерено, ви седате у својеврсни времеплов и гледате очима можда свог детета или свог унука који ће у том експерименту учествовати“, напомиње Божовићева.

Други аспект сарадње се одвија у читавом низу истраживања на којима ће тим научника из Института Винча допринети у дизајнирању детектора, односно инструментацији за тај експеримент.

„Таквих задатака је много и потреба за експертским услугама тимова широм света је велика. Из тог разлога овакве и сличне пројекте реализује целокупна међународна научна заједница“, истиче научница.

Важно је нагласити, додаје Иванка Божовић, да Институт „Винча“ има дугогодишњу експертизу која омогућава да наша земља у овој области заиста иде у корак са најнапреднијим земљама света.